Podignite nivo vaše kozmetičke stomatološke prakse korišćenjem injektabilnih implantata za lice

Tokom perioda od poslednje tri ili četiri godine, obučili smo na stotine praktičara u oblasti veštine aplikacije injektabilnih implantata lica. Čineći to, ustanovili smo da upravo stomatolozi imaju najviše neophodnih veština i umetničkih sposobnosti u odnosu na bilo koje druge specijaliste.
Stomatolozi me često pitaju zbog čega mislim da su upravo oni najkvalifikovaniji da obavljaju ovakve procedure. Kao odgovor, ja im postavim nekoliko jednostavnih pitanja:
Koji medicinski specijalisti aplikuju dnevno više injekcionih preparata?
Ko zna sve tehnike davanja što bezbolnije anestezije?
Ko može da anestezira meka tkiva lica intraoralnim tehnikama?
Ko je svakodnevno u kliničkoj praksi u kontaktu sa problematikom facijalne anatomije, perioralnih struktura i simetrije?
Ko najbolje poznaje dentalne i skeletne odnose koštanih i mekotkivnih struktura lica?
Ko najbolje poznaje fiziološku anatomiju usne?
U koga pacijenti imaju najviše poverenja da dobijaju injekcije barem svakih šest meseci?
Odgovor je, naravno, stomatolozi. Korišćenje injektabilnih implantata lica logični je razvojni put svakog kozmetskog stomatologa. Na primer, svima je jasno da poboljšanje izgleda osmeha pacijenta podrazumeva mnogo više od izrade porcelanskih faseta. Na našim kursevima govorimo polaznicima da zube posmatraju kao sliku, a usne kao njihov ram.
Kada pogledate osmeh sredovečne žene kojoj su izrađene prelepe porcelanske fasete i uočite tanku, bezbojnu gornju usnu, sa brojnim pušačkim brazdama, postaje očigledno da usne u značajnoj meri umanjuju estetski efekat čitavog stomatološkog protetskog rada.
Zapravo, već prilikom planiranja izrade porcelanskih faseta, treba uzeti u obzir efekat koji će ove nadoknade imati na usnu, kako će joj pružati oslonac, kolika će biti njihova incizalna vidljivost, kako u opuštenom stanju tako i prilikom aktivnosti mišića. Na taj način, ako poboljšavate izgled usne, morate uzeti u obzir njen adekvatan oblik i volumen, kao i vidljivost zuba.
Drugim rečima, ove dve procedure ne mogu se razdvojiti jedna od druge. Koji medicinski specijalista to može bolje razumeti od stomatologa?

   Prva stvar koju kliničari moraju razgraničiti jeste razlika između botulinuma (Botulinum toxin, Botox, Dysport) i injektabilnih implantata za lice (Restylane, Perlane, Juviderm i Radiesse kao i mnogi drugi).
Botulinum toksin je providna bistra tečnost koja se isporučuje u liofilizovanoj (smrznutoj) formi. Ona se zatim meša sa fiziološkim rastvorom i aplikuje subkutano ili intramuskularno sa namerom da se izazove paraliza ciljane muskulature. Suprotno veoma rasprostranjenom verovanju, ova supstanca niti popunjava brazde, niti ispravlja neravnine.
Kako bi se mišići kontrahovali signal se šalje motornim nervom do njegovog završetka, a na neuromišićnoj spojnici oslobađa se acetilholin. Ovo omogućava mišićnu kontrakciju. Botulinum toksin ne dozvoljava transmisiju acetilholina na neuromuskularnoj spojnici, odnosno onemogućava prenos nervnog impulsa sa neurona na muskulaturu.
Praktično govoreći, otrov izaziva „hemijsku denervaciju muskulature“. Ukoliko mišić ne može da se kontrahuje, koža iznad njega ne može da se nabira.
S druge strane, implantati ispunjavaju udubljenja ili nabore i brazde, te mogu popraviti konturu korigovanjem volumena mekotkivnih struktura. Oni su želatinozne konzistencije i dostupni su u špricevima spremnim za aplikaciju. Najčešći tip implantata (punioca) koji se trenutno koristi u Sjedinjenim Američkim Državama jeste hijaluronska kiselina (Restylane, Perlane, Juviderm). Hijaluronska kiselina je polisaharidni kompleks normalno prisutan u ljudskom organizmu i mekim tkivima.

 

 

Zbog činjenice da ova kiselina po svojoj strukturi nije protein, rizik od alergijske reakcije je veoma nizak. Postoji još jedan materijal za mekotkivne implantate - Radiesse, koji se sastoji od kalcijum-hidroksiapatita (CaHA) u obliku mikročestica suspendovanih u vodenom rastvoru koji se ponaša kao njihov nosač. Ovaj materijal sličan je hidroksiapatitu prisutnom u koštanim i zubnim tkivima.
Sledeći ključni korak u savladavanju tehnika aplikacije implantata lica jeste razlikovanje oblasti u kojima je indikovano aplikovati botulinum, a u kojima treba koristiti implantate. U mnogim slučajevima, kombinacija oba materijala i oba terapijska pristupa neophodna je kako bi se postigao optimalni estetski efekat.
Kada se analizira lice zahvaćeno procesom starenja, veoma je važno napraviti razliku između takozvanih statičkih i dinamičkih bora. Ukoliko instruiramo pacijenta da opusti mišiće lica i ne čini nikakve pokrete, i pritom uočimo bore ili brazde u stanju mirovanja, u pitanju su statičke bore (na primer, uvek vidljiva nazolabijalna brazda). Po definiciji, botulinum toksin bi u ovakvim slučajevima izazvao samo minimalan efekat, jer bi samo doveo do relaksacije muskulature ispod ovih bora. Štaviše, mi znamo da kod ovih pacijenata bore perzistiraju čak i kada je muskulatura potpuno relaksirana, jer su prisutne i inače kada muskulatura miruje. Zbog toga je u ovim slučajevima primena implantata (ili kombinovana terapija) bolje rešenje.
Dinamičke bore su one koje su izazvane aktivnošću ili funkcijom muskulture (kao što su bore ne čelu). U ovom slučaju primena botulinuma daje zadovoljavajuće rezultate. Njegovom primenom slabi se funkcija potporne muskulature i dolazi do hemijske denervacije. Kao rezultat nestaje pojava bora na čelu tokom funkcije mimične muskulature.

   Za početnike u sprovođenju injekcionih procedura preporučujemo da započnu rad u trima regijama gde se uobičajeno aplikuje botulinum i trima regijama gde se uobičajeno primenjuju implantati. Tokom kurseva obučavamo polaznike da koriste Botox i Dysport i da se usredsrede na sledeće regije: glabella complex ( predeo gde su izražene bore mrštenja između očiju), čelo i „vranine noge“ (brazde koje nastaju oko očiju prilikom smeha).

   Tokom kursa primene injektabilnih implantata fokusiramo se na nazolabijalnu brazdu (liniju koja spaja nosna krilca sa uglovima usana), „marionetske linije“ (brazde koje se pružaju od uglova usana do donje ivice mandibule) i usne.
Međutim, sticanjem iskustva, s vremenom, ne postoji ograničenje u tome koliko jedan kliničar može biti kreativan. U mojoj ordinaciji možemo sprovesti čitav tretman zatezanja korišćenjem botulinuma i primenom injektabilnih implantata na različitim delovima lica u vremenskom periodu koji ne prevazilazi trajanje jedne pauze za ručak.
Sve ovo možemo postići postavljanjem implantata intraoralnim pristupom, bez propratnih modrica ili pojave otoka, što omogućava pacijentima da odmah nastave sa svojim svakodnevnim aktivnostima.
Kada kliničar stekne nešto iskustva i samopouzdanja, postoji mnogo drugih interesantnih procedura koje mogu da se sprovedu. Umesto hirurške korekcije brade moguće je korigovati volumen bradnog predela korišćenjem punilaca. Takođe je moguće uraditi plastičnu korekciju nosa (tečna rinoplastika), zatezanje obraza ili obrva, a ovim smo nabrojali samo neke od mogućnosti. A šta mislite o smanjenju vidljivosti desni prilikom smejanja (eliminisanje tzv. „gummy smile“), zaobljenju četvrtastog oblika donje vilice ili povećanju i korigovanju ušne školjke?

   Još jedna značajna primena botulinuma u stomatologiji jeste i ona u tretmanu bolne disfunkcije temporomandibularnog zgloba (TMD). Temporomandibularni poremećaji su veoma raznovrsne etiologije koja obuhvata muskularno, ligamentarno, intraartikularno i koštano poreklo. Dijagnoza je zasnovana na podrobnoj anamnezi, kliničkom pregledu, radiološkim analizama i drugim dijagnostičkim procedurama.
Primena toksina botulinuma je samo jedan terapijski pristup u izrazito kompleksnom algoritmu lečenja disfunkcije temporomandibularnog zgloba. Nedavne studije pokazuju da botulinum ispoljava i relaksantni i analgetski efekat.
Po mom mišljenju, razlog zbog čega je toksin botulinuma postao tako kontroverzna tema u medicinskoj javnosti jeste nelojalna konkurencija između različitih specijalnosti koje traže svoje mesto u ovoj industriji koja donosi profit izražen u milijardama dolara.
Tokom poslednjih pet godina, neinvazivne kozmetičke procedure doživele su značajan procvat kao posledica svoje rastuće popularnosti, zbog činjenice da su praktično bezbolne, visoko profitabilne, vezane za ordinaciju, a ne za kliničke uslove. One omogućavaju da lice naših pacijenata izgleda mlađe u dužem vremenskom periodu. Mnogi specijalisti, kao što su ginekolozi, porodični lekari i specijalisti urgentne medicine nude svojim pacijentima ove procedure bez ikakve rezerve.
Naravno, stomatolog je bolje pripremljen, bolje obučen i ima više iskustva sa intervencijama u perioralnom predelu i predelima lica u poređenju sa drugim specijalistima.
Prema Američkom udruženju stomatologa, stomatologija se definiše kao „evaluacija, prevencija i/ili tretman (hirurški, konzervativni ili drugi) oboljenja, poremećaja i /ili stanja u usnoj duplji, maksilofacijalnoj regiji i/ili regionalnim strukturama i njihovog uticaja na ljudski organizam u celini.
Nije važno da li ste direktno zainteresovani za pružanje ovakvih usluga svojim pacijentima, međutim, neophodno je braniti veštine i talente koje svaki stomatolog poseduje.
Krajnje je vreme da pokažemo medicinskoj javnosti i ostatku sveta da mi zaista jesmo lekari specijalisti zaduženi za usnu duplju i regionalne strukture.