Upotreba antibiotika u implantologiji: potreba za standardizovanim smernicama

Iveta Ramonaite, Dental Tribune International

uto. 30 jul 2024

Podeli

Sačuvaj

LAJPCIG, Nemačka: Postoje oprečna mišljenja i dokazi o upotrebi antibiotika pre i posle operacije implantata i u lečenju periimplantitisa. S obzirom na to da neodgovarajuće propisivanje antibiotika igra glavnu ulogu u rezistenciji na antibiotike u stomatologiji, nedavna studija je pokušala da istraži praksu propisivanja u vezi sa terapijom implantatima i svest o rezistenciji na antibiotike među stomatolozima u Evropi. Utvrđeno je da, iako su učesnici pokazali dobro razumevanje teme, stopa propisivanja antibiotika u stomatologiji implantata bila je visoka. U tom cilju, studija je ukazala na potrebu za razvojem i poštovanjem standardizovanih evropskih smernica za poboljšanje upravljanja antibioticima u stomatologiji.

Dr Björn Klinge (Fotografija: EVENTFOTOGRAFEN)

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, otpornost na antimikrobne lekove je među najznačajnijim pretnjama globalnom javnom zdravlju i razvoju. Procenjeno je da je 2019. otpornost bakterija na antimikrobne lekove direktan uzrok 1,27 miliona smrtnih slučajeva širom sveta i da je igrala veliku ulogu u 4,95 miliona smrtnih slučajeva.

„Otpornost na antibiotike je rastuća i alarmantna je zabrinutost u vezi sa zloupotrebom i prekomernom upotrebom antibiotika u različitim kliničkim okruženjima i situacijama“, rekao je za Dental Tribune International (DTI) koautor dr Bjorn Klinge, profesor emeritus na Odontološkom fakultetu Univerziteta u Malmeu i na Odseku za stomatološku medicinu Institut Karolinska u Stokholmu u Švedskoj,. Nakon razgovora sa svojim vršnjacima o njihovim rutinama za upotrebu antibiotika u stomatologiji implantata, shvatio je da se recept za antibiotike u ovom kontekstu značajno razlikuje. Takođe je primetio da pristup i svest o nacionalnim smernicama i preporukama za upotrebu antibiotika u stomatologiji implantata izgleda varira između evropskih zemalja. „Nakon što smo o tome razgovarali sa našim istraživačkim timom, složili smo se da sistematičnije istražimo upotrebu antibiotika i dostupnost smernica“, objasnio je dr Klinge.

Istraživanje obrazaca prepisivanja antibiotika kod stomatologa

Dr Giulia Brunello (Fotografija: Charite—Universitatsmedizin Berlin)

Da bi bolje razumeli obrasce prepisivanja antibiotika i stavove stomatologa prema njihovoj upotrebi, istraživači su napravili upitnik i poslali ga 6.431 stomatologu koji su bili članovi Evropskog udruženja za oseointegraciju najmanje jednom od 2018. Upitnik je sadržao 17 stavki i 281 stomatologa. iz 33 evropske zemlje su popunili anketu. Pitanjima iz ankete su prikupljeni podaci o radnom okruženju, dugogodišnjem iskustvu, broju ugradjenih implantata i hirurškim tretmanima periimplantitisa godišnje i upotrebi antibiotika za njih, stavovima prema propisivanju antibiotika, poštovanju nacionalnih smernica za propisivanje antibiotika i svesti o rezistenciji na antibiotike. Podaci su prikupljani od aprila do maja 2023.

Prof. Bodil Lund (Fotografija: Stefan Zimmerman)

Prema rečima autorke dr Đulije Brunelo, postdoktorskog istraživača na Odeljenju za oralnu hirurgiju Univerzitetske bolnice u Dizeldorfu u Nemačkoj, istraživanje je dalo nekoliko zanimljivih rezultata. Ona je rekla za DTI da, iako trenutni dokazi ne podržavaju upotrebu sistemskih antibiotika kao dodatak u nehirurškoj i hirurškoj terapiji periimplantitisa, više od polovine učesnika studije navelo je da koriste sistemske antibiotike za lečenje periimplantitisa. „Ovo naglašava značajnu nesklad između kliničke prakse i raspoloživog znanja“, prokomentarisala je ona.

Studija je pokazala da skoro 80% ispitanika rutinski propisuje antibiotike profilaktički nakon ugradnje implantata, posebno kod medicinski kompromitovanih pacijenata ili u slučajevima koji zahtevaju koštane graftove. Kao što je primećeno u drugim studijama, otkriveno je da je amoksicilin, sam ili u kombinaciji sa klavulanskom kiselinom, antibiotik koji se najčešće prepisuje među učesnicima studije. Komentarišući ove nalaze, dr Brunelo je rekla: „Uprkos značajnoj svesti ispitanika o rezistenciji na antibiotike, njihova stopa prepisivanja za procedure zubnih implantata ostaje visoka.

Hitna potreba za nacionalnim smernicama u Evropi

Dr Katarzina Gurzavska-Comis (Fotografija: ABAOMS)

Pored toga, nalazi su ukazali na značajnu nedoslednost u praksi propisivanja recepata među ispitanicima. Istraživači su sugerisali da se ovo može objasniti nedostatkom ili poteškoćama u pristupu nacionalnim smernicama o prepisivanju antibiotika u stomatologiji implantata u nekim evropskim zemljama.

 U svetlu nalaza, koautorka Prof. Bodil Lund, šefica Odeljenja za stomatološku medicinu Karolinska instituta, rekla je da studija ukazuje na potencijal za unapređenje prakse propisivanja antibiotika u Evropi. Ona je za DTI rekla: „Iako je hirurško postavljanje zubnih implantata uobičajena terapija, postoji nekoliko evropskih zemalja u kojima ili nedostaju nacionalne smernice ili one koje su dostupne nisu poznate stomatolozima. Potrebni su i obrazovni napori i smernice da bi se optimizirala upotreba antibiotika u implantologiji.”

Buduće perspektive prepisivanja antibiotika u stomatologiji implantata

Prof. Kathrin Becker (Fotografija: Susanne Kurz)

Razgovarajući o budućim perspektivama u praksi propisivanja antibiotika u stomatologiji, glavna autorka Prof. Kathrin Becker, direktorka Odeljenja za dentofacijalnu ortopediju i ortodonciju na Charite—Universitatsmedizin Berlin u Nemačkoj, i koautorka dr Katarzina Gurzavska-Comis, vanredna profesorka maksilofacijalne hirurgije i patologije na Univerzitetu Arhus u Danskoj, i konsultant i viši predavač oralne hirurgije na Univerzitetu u Liverpulu u Velikoj Britaniji, rekle su za DTI da postoji hitna potreba za razboritijom upotrebom antibiotika u implantologiji kako bi se suzbila globalna antimikrobna rezistencija. „Iako ne predviđamo značajne pomake u propisivanju antibiotika u odnosu na ugradnju zubnih implantata, predviđamo progresivnu zamenu produženih antibiotskih terapija, sa ciljem minimiziranja postoperativnih infekcija uz usvajanje profilakse antibioticima jednom dozom u bliskoj budućnosti“, napominju autorke.

Budući da trenutnim naučnim podacima nedostaju čvrsti dokazi koji podržavaju upotrebu antibiotske profilakse u stomatologiji implantata, istraživači preporučuju sprovođenje dodatnih randomiziranih kliničkih ispitivanja kako bi se rešio ovaj istraživački jaz. Oni su takođe naglasili važnost saradnje u uspostavljanju standarda u pogledu kvaliteta i uniformnosti u nacionalnim smernicama širom evropskih zemalja ka doslednoj praksi propisivanja antibiotika u stomatologiji implantata zasnovanoj na naučnim dokazima.

Studija pod nazivom “Patterns of antibiotic prescription in implant dentistry and antibiotic resistance awareness among European dentists: A questionnaire-based study”objavljena je na 24. maja 2024. u onlajn izdanju Clinical oral Implants Research, pre objavljivanja u štampanom izdanju.

Topics: