Zelena stomatologija: integracija održivosti

Fraser Macdonald, Dental Tribune International

ned. 18 maj 2025

Podeli

Sačuvaj

LAJPCIG: Nemačka: Dok se naša planeta nalazi na pragu brojnih ekoloških prelomnih tačaka, razmišljanje i delovanje na ekološki saosećajan način može, i zaista mora, biti rigorozno uključeno u sve aspekte stomatološke profesije. U svetlu ovog imperativa, napori na održivom rekonfigurisanju kliničkog prostora su uveliko napredovali poslednjih godina, angažujući se ne samo na očiglednijim materijalnim elementima u praksi, već i na indirektnim uticajima na životnu sredinu kao što su putovanja do i sa sastanaka. Iako je usvajanje održivog pristupa bez sumnje etički ispravno, način na koji se uklapa sa ekonomskim modelom koji drži profit i ekonomičnost je delikatnije pitanje koje zahteva kompromis i pragmatizam od strane stomatologa.

Kada ljudi govore o odlasku kod stomatologa, ogromna većina ljudi nesumnjivo misli na aspekt lečenja zuba, ali se ispostavilo da stvarno putovanje, kada se putuje u vozilima na fosilna goriva, ima značaj koji se proteže daleko od terapije zuba. Izveštaj javnog zdravlja Engleske o stomatologiji u Velikoj Britaniji otkrio je da je putovanje vozilom, kako za osoblje tako i za pacijente, u značajnoj meri najintenzivnije aktivnosti u vezi sa stomatološkom klinikom, što čini 33,4% odnosno 31,1% ukupnih emisija. To potvrđuje i projekat koji vode istraživači sa Univerziteta McGill u Montrealu u Kanadi. Profesor Kristof Bedos sa Fakulteta za stomatološku medicinu i nauke o oralnom zdravlju izjavio je: "Sve što radimo dovodi do emisija. U stomatologiji, jedan od najvećih krivaca je transport. Dolazak pacijenata do ordinacije i od nje doprinosi skoro trećini svih emisija ugljenika."

Dostupan je širok spektar strategija za ublažavanje ovog problema. Najočiglednije je korišćenje teledentologije za smanjenje putovanja za osoblje i pacijente. Digitalne tehnologije su ključne za ovu promenu, kaže prof. Bedoš: "Zamislite da vam je uklonjen zub. Umesto da se vratimo u kliniku na pregled, mogli bismo pregled da uradimo preko Zoom-a ili telefonom." Druge inicijative u nastajanju uključuju uspostavljanje mera za aktivno putovanje, kao što je vožnja biciklom ili pešačenje, za osoblje i pacijente gde god je to moguće i promovisanje korišćenja javnog prevoza i električnih vozila.

Upravljanje otpadom, uključujući i vodeni otpad, iz stomatološke ordinacije je takođe ključna dimenzija održive stomatologije. Kako se svest o održivosti stalno širila u društvu, šteta po životnu sredinu izazvana odlaganjem stomatoloških materijala kao što je amalgam nije privukla samo kliničku već i pažnju državnih organa. Kako je izvestio Dental Tribune International, Evropski parlament je prošle godine prešao na potpunu zabranu amalgama, što je mera koja je stupila na snagu 1. januara 2025. Pored poštovanja takvih propisa, stomatološke klinike su u mogućnosti da minimiziraju proizvodnju otpada nizom jednostavnih, ali efikasnih mera. Digitalne tehnologije smanjuju potrebu za otiscima i fizičkim kalupima, kao i da praktično eliminišu potrebu za fizičkim kopijama kartona pacijenata, na primer. Štaviše, klinike mogu uvesti reciklažu, pravilno odvojiti klinički i neklinički otpad i upravljati otpadom od hrane kroz akcije kao što su kompostiranje.

Treća ključna oblast koju su stomatološke klinike iskoristile kao smisleno i jednostavno sredstvo za smanjenje njihovog negativnog ekološkog uticaja je energetska efikasnost. Ovde je primarni proces rekonstrukcija klinika efikasnijim tehnologijama. Prvi ključni korak za klinike je sprovođenje energetske revizije, kroz koju se sistematski mapira ukupna potrošnja energije u ordinaciji. Odavde, određene oblasti mogu biti ciljane za poboljšanje -to bi u početku moglo da podrazumeva uvođenje novih sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije. Takođe, ordinacije mogu razmotriti zamenu postojeće stomatološke opreme energetski efikasnijim opcijama. Takođe postoji mogućnost in-house proizvodnje električne energije, pre svega putem solarne energije.

Dr Nikolas Martin, profesor restaurativne stomatologije Šefild Univerziteta u Engleskoj (Fotografija: Dr Nicolas Martin)

Poslednja oblast koju treba razmotriti je preventivna oralna nega. Takve mere su do sada dobro poznate stomatološkoj industriji i uključuju partnerstvo sa regulatornim vlastima za promovisanje inicijativa kao što su šeme fluorizacije vode u zajednici, kao i programi pranja zuba pod nadzorom za malu decu u onim oblastima gde su oralne bolesti i faktori rizika za loše oralno zdravlje najveći.

Svaka strategija usmerena na održivost ima svoje vremenske i novčane obaveze, od kojih se neke mogu smatrati inhibirajućim ili preteranim. Iako je ekološki prihvatljiv pristup vođenju stomatologije poželjan, za neke se to može smatrati ekonomskim kompromisom koji ne žele ili ne mogu da sprovedu. U razgovoru za Dental Tribune International, dr Nikolas Martin, profesor restaurativne stomatologije na Univerzitetu u Šefildu u Engleskoj i vodeći istraživač održive stomatologije, osvetlio je ovu tenziju: „Izazov je u tome što, kao pojedinci, pokazujemo tendenciju da odvojimo naše društvene odgovornosti u vezi sa radom na životnoj sredini. Isporučiti rezultat na isplativ način i brige o ekološkom građanstvu postaju sekundarne ili suvišne. Moramo da proširimo naše ekološko građanstvo, sa pojedinačne ili društvene uloge, kao što je kod kuće ili u komšiluku, na naše radno okruženje, odnosno na stomatološku ordinaciju."

Bez obzira na to da li ovo podrazumeva ponovnu ravnotežu fokusa na profitabilnost, za Prof. dr Martina je više stav nego finansijski imperativ: „Prevencija oralnih bolesti je jedini najvažniji i najefikasniji način da se pomogne stanovništvu kojem služimo i istovremeno, kao neželjena posledica, postiže najveće koristi za životnu sredinu. Ipak, različiti zakonodavni i finansijski pristupi zanemaruju ovaj svetski pristup i napore u kojima se ovi svetski napori zanemaruju. o naknadi interventnih operativnih tretmana, rešenje se čini tako očiglednim, ali nedostižnim!“ Iz ove perspektive, dakle, klinički naglasak na oralnom zdravlju i smislenoj nezi pacijenata, za razliku od isključivog generisanja profita, najefikasnije je sredstvo kroz koje se uspostavlja održiva, etička i ekonomski robusna praksa.