Čestice titana povezane sa neuspehom antibiotske terapije kod periimplantitisa

Dental Tribune International

pon. 22 jun 2026

Podeli

Sačuvaj

NJUARK, N.J., SAD: U slučajevima periimplantitisa koji perzistiraju uprkos standardnoj antimikrobnoj terapiji, nije jasno šta sprečava odgovor domaćina da izleči bolest. Čestice titana iz implantata povezane su sa periimplantatnom upalom, ali kako bi mogle doprineti perzistentnom periimplantitisu ostalo je nejasno. Nova studija sa Stomatološkog fakulteta Rutgers u Njuarku istražila je ovaj nedostatak i izvestila o mehanizmu koji bi mogao da pomogne u objašnjavanju zašto sama antimikrobna terapija može biti nedovoljna u nekim slučajevima. Ovi nalazi imaju klinički značaj za stomatologe.

Studija preusmerava pažnju sa mikrobne komponente periimplantitisa na površinu implantata. Bakterijski biofilmovi mogu nagrizati površine titanijumskih implantata, oslobađajući mikroskopske čestice u periimplantatno tkivo. Čestice titanijuma mogu se osloboditi tokom održavanja ako se instrumenti namenjeni prirodnim zubima koriste na implantatima i tokom postupaka koji se koriste za lečenje utvrđene periimplantatne upale. Istraživači su ispitali šta ove čestice rade nakon što uđu u periimplantatno tkivo. Otkrili su da čestice mogu ometati funkciju makrofaga, smanjujući sposobnost ovih imunoloških ćelija da progutaju i unište bakterije i podstičući trajni upalni odgovor povezan sa uništavanjem kostiju.

„Po prvi put pokazujemo zašto svi antibiotski tretmani koji deluju oko zuba ne deluju oko implantata“, rekao je u univerzitetskom saopštenju za javnost glavni autor prof. Georgios Kotsakis, pomoćnik dekana za klinička istraživanja i direktor istraživanja na Odseku za oralnu biologiju na Stomatološkom fakultetu. „Sada kada znamo uzrok, možemo početi da razvijamo terapiju“, dodao je.

Nakon što se otpuste u periimplantatno tkivo, čestice titana mogu se vezati za bakterijske toksine, a zatim ih makrofagi apsorbuju. Kako se metalne čestice ne mogu razgraditi, ćelije mogu ući u preaktivno upalno stanje i postati manje efikasne u uklanjanju bakterija. U laboratorijskim eksperimentima sprovedenim kao deo studije, makrofagi izloženi česticama titana apsorbovali su znatno manje bakterija nego neizložene ćelije.

„Ove čestice su mali magneti koji privlače bakterijske toksine i otimaju imunološki sistem, sprečavajući ga da uklanja bakterije“, primetio je prof. Kotsakis.

Rutgersova grupa sada testira kandidate za lekove koji ciljaju isti put u ljudskim ćelijama. Ako budu uspešne, takve terapije bi mogle dopuniti postojeće antimikrobne i mehaničke pristupe moduliranjem upalnog odgovora, a ne samo ciljanjem bakterija.

Za kliničare, nalaz da oslobađanje čestica titana može otežati rešavanje periimplantitisa ima direktan značaj za održavanje implantata i lečenje periimplantitisa. Instrumentacija koja oštećuje površine implantata može doprineti biološkom procesu koji tretman treba da kontroliše. Studija stoga dodaje mehanističku podršku za protokole održavanja specifične za implantat i pažljivu instrumentaciju.

Studija pod nazivom “Implant-derived titanium particles impair macrophage bacterial clearance via TRPC1 and lysosomal dysfunction” objavljena je u online aprilskom izdanju PNAS Nexus časopisa za 2026. godinu.