„Moda je poludela za ustima”: Estetika zuba u savremenoj pop-kulturi

Fraser Macdonald, Dental Tribune International

pon. 19 oktobar 2026

Podeli

Sačuvaj

Razmotrite ove nedavne kulturne trenutke. U junu je web stranica francuskog modnog časopisa Marie Claire, stuba modne industrije poznatog po svojim sjajnim, luksuznim uredničkim materijalima, pokrenula svoju prvu “Sedmicu zuba”, nudeći širok spektar članaka “koji istražuju zašto se stomatologija čini kul – i kulturno opterećenijom – nego ikad”. Tu su bile i Beyoncéine prilagođene zubne “rešetke” posebno konstruisane za promociju njenog albuma Cowboy Carter iz 2025. godine, niz zubnog nakita sa tirkizom, dijamantima, usamljenom zvezdom i motivima pištolja i ruže. Čak i u mom voljenom tenisu, bivša igračica broj jedan na svetu i samoproglašena tigrica Aryna Sabalenka dospela je na naslovnice 2024. godine odvojivši tri sedmice iz svog teniskog rasporeda za novi set ljuskica (veneera). I ne varajte se, estetski motivisani zubni tretmani i ukrasi se jednako žarko traže među običnim članovima javnosti kao i među onima koji krase crveni tepih.

Porast stomatoloških zahvata motivisanih estetskim razlozima, poput zubnih faseta, nije samo posledica toga što javnost imitira slavne ličnosti sa društvenih mreža, već je povezan i sa suštinskim promenama u zapadnom društvu uopšte. (Fotografija: Dmitry/Adobe Stock)

Ovo su samo neki od bezbrojnih primera koji pokazuju kako su kulturni položaj i status zuba u zapadnom društvu poslednjih godina doživeli temeljnu promenu. Zubi, posebno oni u estetskoj zoni, više nisu samo prirodni deo anatomije koji simbolizuje zdravlje i lepotu. Po prvi put u istoriji zapadne kulture, oni su postali svojevrsno pažljivo oblikovano i potpuno vidljivo platno putem kojeg pojedinac svetu pokazuje svoj identitet, politička uverenja i bogatstvo. Sada su postali nešto čime se treba hvaliti, poput bilo kojeg drugog modnog detalja. Zdravlje više nije u prvom planu; najvažniji su izgled i isticanje. Kako i zašto je došlo do takve tektonske kulturne promene?

Porast kulturne važnosti ovakvih estetski motivisanih stomatoloških zahvata, naravno, nije promakao struci. U članku objavljenom 2022. godine zaključeno je da „potražnja za estetskom stomatologijom ubrzano raste, a društvene mreže predstavljaju glavnu pokretačku snagu te revolucije, s obzirom da šira javnost ima direktan pristup profilima slavnih osoba i influensera, za koje se čini da svi imaju 'savršen osmeh'”. Takva tvrdnja sa pravom prepoznaje društvene mreže kao primarni mehanizam koji stoji iza upadljivog isticanja i manipulacije zubima radi postizanja maksimalnog vizuelnog efekta, ali tvrdnja da je reč tek o tome da javnost reaktivno kopira slavne osobe i influensere ne obuhvata puni opseg tog fenomena. Ona ne objašnjava zašto se taj trend uopšte pojavio među ljubiteljima mode, niti uvažava činjenicu da se obični ljudi odlučuju na estetsko preoblikovanje svog zubnog niza radi sebe samih, a ne samo kako bi oponašali postupke slavnih. Takođe, ne pruža adekvatno objašnjenje o tome kako su uopšte nastali ukrasi poput navlaka-rešetke za zube (tzv. *grills*), ukrasnih krunica ili drugog zubnog nakita, niti kako je došlo do sve veće zastupljenosti estetskih zahvata i ukrašavanja zuba u popularnoj kulturi. Kako je navedeno u članku časopisa Marie Claire posvećenom zubima "Teeth week": „Zubne fasete (veneeri) manje su stvar korektivne stomatologije, a više društveni signal uglađenosti i bogatstva” – što je tvrdnja koja ukazuje na pomak od obične brige o zdravlju ka težnji za estetskim savršenstvom.

Šta se to promenilo u društvu pa su Marie Claire, Beyoncé ili Sabalenka, kao i mnogi 'obični' ljudi, odlučili da tretiraju svoje zube kao žive modne detalje? To nas vraća na pitanje društvenih mreža. Svakako, poznate platforme poput Instagram-a, TikTok-a, Facebook-a, YouTube-a i sličnih predstavljaju glavne kanale putem kojih ljudi saznaju za ove trendove. No, izloženost takvim stomatološkim trendovima nije ograničena samo na te platforme. Kao što pokazuje primer časopisa Marie Claire, sa njima se susrećemo i u širem prostoru medija na internetu. Šta je to, dakle, u vezi sa ovim forumima na društvenim mrežama – i internetskom kulturom u celini – što se tako dobro dopunjuje sa estetski motivisanim stomatološkim zahvatima?

„Lice je izražajno sredstvo par excellence, mesto gde se sažimaju odlike lepote, sreće i mladosti.”

Kada je tek počeo prodirati u zapadno društvo, internet je predstavljan kao „informacijski superautoput”, a korisnici su bili izloženi stranicama i stranicama ispisanog teksta. Vizuelna dimenzija tek je trebala da bude razvijena i bila je u potpunosti podređena pisanoj reči. Danas bi se, međutim, internet sa pravom mogao opisati kao „vizuelni superautoput” – mesto kojim dominiraju fotografije i video zapisi. Reels, priče (stories), snimci (snaps), objave, TikTok video zapisi, pinovi i slično – sve su to prilagođeni formati za plasiranje paketa vizuelnih informacija. Ukratko, naši životi, društvo i kultura u potpunosti su zasićeni slikama.

Društvene mreže su glavni mehanizam putem kojeg je zapadna kultura, uključujući stomatološke trendove, poprimila sve izraženiji vizuelni karakter. (Fotografija: Ina/Adobe Stock)

Vredi reći nekoliko reči o prirodi ovih slika – na kraju krajeva, ne govorimo o fotografijama snimljenim na filmu i sačuvanim u fizički album. Kao prvo, slike koje kruže internetom izuzetno su trajne, potencijalno neograničenog veka trajanja; ne mogu propasti niti se zagubiti kao što se to može desiti fizičkoj fotografiji. Kao drugo, njihov geografski doseg je takođe neograničen; mogu trenutno da kruže svetom, umesto da egzistiraju kao fizički predmet u nečijoj privatnoj kolekciji na određenoj lokaciji. Konačno, vrednost koja se danas pridaje slikama je ogromna; slike i video zapisi ne beleže niti odražavaju samo proživljenu stvarnost, već je mogu zameniti i zauzeti njeno mesto, pretvarajući se u ono što je francuski filozof Jean Baudrillard nazvao „simulakrumima”. Za one koji egzistiraju u ovoj digitalnoj sferi, identitet postaje čvrsto povezan – a u nekim slučajevima i potpuno poistovećen – sa slikama i video zapisima o njima koji kruže internetom. Sviđalo nam se to ili ne, mnogi od nas nesvesno prosuđuju druge na osnovu fotografija i video zapisa na koje nailazimo na internetu. To, naravno, stavlja ogroman naglasak na ono što jeste vidljivo i ono što se može videti.

Dakle, širi kulturni kontekst danas je obeležen dominacijom vizuelnog sadržaja na internetu. Naš fizički izgled, zabeležen i potom prenesen kroz univerzum društvenih mreža, postaje neprocenjivo sredstvo za predstavljanje samih sebe svetu. Sve se više ulaže u samoprezentaciju i obraćanje pažnje ne samo na to kako izgledamo, već – mnogo konkretnije – na to kako nas društvene mreže vizuelno beleže i čuvaju; reč je o procesu koji se može beskonačno usavršavati zahvaljujući mogućnosti snimanja više verzija, kao i nizu tehničkih obrada i podešavanja koje omogućava svaki savremeni pametni telefon.

U okviru ovog novog režima opsesivnog samopredstavljanja, lice je izražajno sredstvo par excellence – mesto gde se sublimiraju kvaliteti lepote, sreće i mladosti. Upravo tu na scenu stupaju osmeh i zubi koje on otkriva. Na fotografijama i video zapisima postoji jasno očekivanje – bilo eksplicitno ili implicitno, manje je važno – da iskazujemo sreću, s obzirom da naša kultura toj emociji pridaje najveću estetsku vrednost. Nije stvar toliko u tome da je našoj kulturi zaista stalo do naše sreće, već u tome da ona insistira na tome da barem damo sve od sebe kako bismo delovali srećno. Izgledati nesrećno u vizuelnim medijima koje svetu nudimo kao sliku svog istinskog ja gotovo je nezamislivo i neminovno bi izazvalo komentare i kritike.

Kada smo sretni, smešimo se; usne se šire i otkrivaju zube. Tako dolazimo do toga da se na fotografijama uvek smeškamo, signalizirajući sreću za koju se pretpostavlja da prebiva u nama. Time su određeni parametri celokupne situacije. U potpunosti smo uronjeni u kulturu koja pridaje ogroman značaj predstavljanju stvarnosti i naših identiteta putem slika i video zapisa. Kako postoji snažno kulturno očekivanje da se u tim medijima smešimo, naši zubi postaju ključni element jednačine samopredstavljanja. Pokazivanje zuba na fotografijama na kojima delujemo srećno, naravno, nije nikakva novost; novost je to što se ta praksa sada odvija u okviru nove kulture koja je u potpunosti utemeljena na vizuelnom, kulture u kojoj se statične i pokretne slike množe, kruže i definišu stvarnost nezamislivim intenzitetom i brzinom. Gledano iz te perspektive, sasvim je očekivano, logično i prirodno da je „moda poludela za ustima”, kako je to nedavno konstatovao engleski list The Standard. Ipak, to „zubno ludilo” ne može se adekvatno objasniti kao tipično postmoderno recikliranje ranijih trendova, kao oponašanje slavnih od strane običnih ljudi ili kao neki novi vid autentičnog samoizražavanja. Ne, usavršavanje zuba i njihovo ukrašavanje navlakama (tzv. *grills*), ukrasnim krunicama, dragim kamenjem i sličnim dodacima praksa je koju naša kultura, opjednuta vizuelnim, zahteva i iziskuje od nas. Uz toliko pažnje posvećene beleženju naših lica, mi pristajemo na čitav niz estetskih odgovora. Ovi pažljivo odabrani odgovori na zahtev za isticanjem zuba kreću se u rasponu od onih koji su usmereni na strukturu do onih koji su u potpunosti umetnički izražajni. S obzirom da je naše društvo definisalo zonu vidljivih zuba kao platformu putem koje možemo predstaviti svoju idealnu verziju, ukrašavanje može da počne. Na jednom kraju spektra nalaze se zahvati poput postavljanja zubnih faseta, prvenstveno iz estetskih razloga. Takvi postupci simuliraju zdravlje, poručujući posmatraču da je taj niz zuba zdrav i lep. Cilj faseta je kreiranje idealizovane verzije samih zuba, a ne uključivanje elemenata koji bi na bilo koji način delovali strano.

„Bilo da su strukturne ili umetničke, estetski motivisane modifikacije zuba proizlaze iz potrebe da se pokažemo, izložimo i izrazimo – potrebe koju nameće kultura opsednuta imidžom u kojoj živimo.”

Na drugom kraju spektra, zubi služe tek kao pozornica za različite umetničke izraze. Upravo tu možemo videti upečatljivije, simbolične ukrase, poput navlaka za zube (tzv. *grills*) i drugih oblika zubnog nakita. Ipak, iako se načini na koje ljudi – bilo slavne ličnosti ili obični pojedinci – odlučuju menjati svoje zube razlikuju, svima im je zajedničko to što predstavljaju estetske prakse kojima se odgovara na savremeni kulturni kontekst. Bilo da su strukturne ili umetničke, estetski motivisane modifikacije zuba proizlaze iz potrebe da se pokažemo, izložimo i izrazimo – potrebe koju nameće kultura opjednuta imidžom u kojoj živimo.

Zanimljivo je da se čini kako je celi ovaj proces sada napravio puni krug ili se možda vraća na početak. Kao svojevrsni kontra-pokret estetskoj stomatologiji javlja se struja koja kritikuje upotrebu zubnih faseta (veneera) i zagovara povratak prirodnim osmesima, uz sve njihove nesavršenosti. Modni časopisi poput Vogue-a i Harper’s Bazaar-a nedavno su pohvalili brojne slavne ličnosti koje su okrenule leđa „svetu opsednutom fasetama” i umesto toga se odlučile za skromnije korekcije ili – što je donedavno bilo nezamislivo – potpuno odbacile takve zahvate, prihvativši svoje prirodne, nesavršene zube. Dok bi kritičari ovaj trend mogli pozdraviti kao osvežavajući otklon od štetne i nerealne težnje ka savršenstvu, iz druge perspektive to se može posmatrati jednostavno kao naredna faza u evoluciji estetske stomatologije. Umesto „povratka prirodi”, možda je reč samo o novom stilu kojem se teži, a koji će s vremenom zameniti neki drugi trendovi. To će pokazati samo vreme – i moda.