Zdravstveni izveštaj EU ističe izazove na dentalnom tržištu

Dental Tribune International

pon. 17 februar 2025

Podeli

Sačuvaj

PARIZ, Francuska: Novi izveštaj o stanju zdravstvene zaštite u EU pokazao je da manjak radne snage i starenje populacije doprinose “promeni ravnoteže” između potražnje i dostupnosti zdravstvenih usluga. Ovaj izveštaj, koji su objavili Organizacija za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD) i Evropska komisija, naglašava značajne nejednakosti u pristupu dentalnoj nezi i lečenju među zemljama EU, oblikovane faktorima poput nejednakosti prihoda i pokrivenosti javnim osiguranjem. Podaci upućuju na potrebu za uravnoteženim fokusom na pravično finansiranje, stratešku distribuciju doktora dentalne medicine i inicijative preventivne stomatologije.

Izveštaj pod nazivom Health at a Glance: Europe 2024 utvrdio je da se broj doktora dentalne medicine značajno razlikuje među zemljama EU, od 0,5 do 1,3 stomatologa na 1.000 stanovnika. Grčka, Kipar, Portugal, Bugarska i Rumunija imaju najviše doktora dentalne medicine po glavi stanovnika, mada se podaci za Grčku i Portugal ne mogu smatrati potpuno tačnim jer uključuju sve licencirane stomatologe (uključujući i one koji su u penziji ili su se iselili iz zemlje). U celoj EU, dostupnost stomatologa blago je porasla s 0,7 u 2010. na 0,8 u 2022. godini, osim u Danskoj, gdje je zabeležen pad.

Stanovnici EU su 2022. godine u proseku imali 1,2 posete stomatologu godišnje, uz značajne razlike između zemalja: od samo 0,3 u Rumuniji do 3,3 u Holandiji. Niska stopa korištenja stomatoloških usluga u Rumuniji, i pored visokog broja i time i dostupnosti stomatologa, odražava ograničeno javno finansiranje i visoke troškove koji se pokrivaju iz sopstvenog džepa, što mnoge stanovnike prisiljava da odustanu od posete stomatologu. Javno finansiranje čini samo 7% dentalne potrošnje u Rumuniji, u poređenju sa 65% u Francuskoj i Nemačkoj. Nasuprot tome, Holandija, iako dentalna nega i lečenje nije sveobuhvatno pokriveno za odrasle, postigla je visoku stopu poseta stomatologu zahvaljujući obrazovnim programima usmerenim na prevenciju, poput nacionalno priznatog programa "Hou je mond gezond!" koji potiče rano osveštavanje i rutinsku negu zuba i sune duplje kod dece. Hrvatska je takođe istaknuta kao pozitivan primer u promociji oralnog zdravlja u ranom detinjstvu, čime se naglašava važnost sistemskih napora u poboljšanju ishoda dentalnog zdravlja.

Uprkos činjenici da je dentalno zdravlje ključna komponenta opšteg blagostanja, izveštaj je utvrdio da je 6% osoba kojima je potrebna dentalna nega i lečenje u 2023. prijavilo nezadovoljene potrebe, dok je ta stopa porasla na više od 12% među populacijama u riziku od siromaštva. Nadalje, nezadovoljene potrebe za dentalnom negom bile su veće od onih za medicinskom negom, zbog toga što dentalni troškovi često nisu uključeni ili su samo delimično pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjima. 2023. godine više od 8% ljudi u Grčkoj, Letoniji, Portugalu i Danskoj prijavilo je nezadovoljene potrebe za dentalnom negom zbog organizacijskih i funkcionalnih problema unutar zdravstvenih sistema, uglavnom zbog finansijskih razloga, naglasili su autori izveštaja.

"Evropa se nalazi na prelomnoj tački u evoluciji zdravstvenih sistema širom kontinenta," naveli su autori, dodajući da zdravstveni sistemi prolaze kroz brze promene. Starenje populacije, padajuće stope nataliteta i manjak radne snage opterećuju evropske zdravstvene i sisteme dugotrajne nege. Istodobno, tehnološki napredak poput veštačke inteligencije i digitalnih alata za zdravstvo pružaju nova rešenja, ali otvaraju pitanja o jednakosti pristupa. Izveštaj takođe ističe da klimatske promene pogoršavaju zdravstvene rizike, što povećava potrebu za otpornim i održivim zdravstvenim sistemima.