Istraživanja u primenjenoj stomatologiji opadaju

Search Dental Tribune

Istraživanja u primenjenoj stomatologiji opadaju

U nedavno urađenoj studiji, istraživači su otkrili da je došlo do opadanja stomatoloških istraživanja u primenjenoj nauci, za razliku od osnovnih nauka. (Fotografija: Africa Studio/Shutterstock)
Luke Gribble, Dental Tribune International

By Luke Gribble, Dental Tribune International

sub. 14 maj 2022

save

AMSTERDAM, Holandija: Fokus na akademsku izvrsnost rezultirao je naučnim sistemom koji podstiče naučnike da objavljuju u časopisima sa velikim uticajem, često u osnovnim naučnim časopisima, a ne u časopisima orijentisanim na primenu u struci, što može rezultirati pomakom od praktične korisnosti znanja tzv. akademski drift. U nedavnoj holandskoj studiji, istraživači su obratili pažnju na ovaj fenomen u oblasti stomatologije. Pronašli su dokaze koji sugerišu da je akademski pomak udaljio istraživački program u stomatologiji od stomatološke zdravstvene zaštite.

Rezultati nedentalnih istraživanja od strane stomatoloških istraživačkih instituta u svih sedam studija uključenih u studiju porasli su sa 33% u 1998–2000. godine na 40% u 2014–2015. godini. Štaviše, u svim zemljama, stomatološki instituti su relativno više objavljivali u nestomatološkim časopisima u posmatranom periodu. Kao rezultat toga, istraživanja objavljena u stomatološkim časopisima su opala u poređenju sa ukupnim objavljenim istraživanjima, smanjivši se na ispod 50% u većini zemalja i 26% u Engleskoj.

FOTKA dr Puck van der Wouden (Fotografija: Supplied)

„Naši nalazi sugerišu da je portfolio stomatoloških istraživanja pod uticajem akademskog odstupanja, pošto je fokus na bazične nauke povećan na račun istraživanja koja direktno služe oralnoj zdravstvenoj zaštiti. Kako se aktivnosti stomatoloških istraživačkih instituta sve više fokusiraju na istraživanja koja nisu stomatološka, a tačnije na osnovnu nauku, postavlja se pitanje da li stručnjaci za oralnu zdravstvenu negu i pacijenti imaju koristi od ovih istraživanja“, objasnila je glavna autorka dr Puck van der Wouden iz Akademskog centra za stomatologiju Amsterdam za Dental Tribune International (DTI). Pritisak na istraživače da se bave uzbudljivom naukom po cenu napretka u stvarnom svetu najbolje bi se mogao sažeti frazom „objavi ili nestani“. Iako ovaj pritisak na objavljivanje i njegov uticaj na akademski pomak nisu direktno istraženi ovom studijom, dr Van der Wouden je primetila da je „mnogo pisano o perverznim podsticajima istraživača koji teže akademskoj izvrsnosti, takođe u oblasti medicinskih istraživanja. Ova izvrsnost se često prevodi u naglasak na publikacije u časopisima sa visokim faktorima uticaja i/ili visokom reputacijom. Za istraživače u relativno malom domenu, sa časopisima sa relativno niskim faktorom uticaja, kao što je oblast stomatoloških istraživanja, opcije da iskoriste svoje istraživačke napore (u smislu publikacija u časopisima sa visokim faktorom uticaja) u okviru samog istraživačkog polja su ograničene. Verovatno je ovo doprinelo akademskom pomeranju u oblasti stomatoloških istraživanja. Stoga bi bilo interesantno dalje istražiti da li istraživački instituti u većim istraživačkim oblastima pokazuju slično ponašanje objavljivanja i citiranja.” „Primenjene nauke, a posebno istraživanja koja se bave lokalnim ili regionalnim potrebama i praktičnim izazovima, smatraju se izvan onoga što je zamišljeno kao granica nauke“, rekli su istraživači u svom radu. „Kao posledica toga, oblast stomatološkog istraživanja može se delimično udaljiti od praktičnijih pitanja koja proizilaze iz svakodnevne stomatološke prakse. Lokalni zdravstveni problemi mogu ostati neproučeni jer istraživači imaju manje podsticaja da ih istražuju, pošto takozvani vrhunski časopisi neće objaviti rad, a manje poznati časopisi ne pružaju isti podsticaj reputaciji, što negativno utiče na brigu o uključenoj populaciji u regionu.

„Potrebe za istraživanjem pacijenata i stručnjaka za oralnu zdravstvenu negus u najverovatnije podređene“—dr Puck van der Wouden, Akademski centar za stomatologiju Amsterdam

Neurohirurg dr Paul Kalanithi rekao je: „Naučio sam da je nauka politička, konkurentna i žestoka karijera koju možete imati, puna iskušenja da se pronađu laki putevi. U širokoj oblasti nauke, dobro je dokumentovano da težnja za akademskom karijerom ponekad može dovesti do irelevantnih ili čak beskorisnih istraživanja. Kao što je navedeno u članku Times Higher Education 2009. godine, Sir Iain Chalmers i prof. Paul Glasziou su izračunali da je „85% finansiranja istraživanja [je] potrošeno jer postavlja pogrešna pitanja, loše je osmišljeno, nije objavljeno ili loše prijavljeno“, što je jednako izgubljenih 170 milijardi američkih dolara na globalnom nivou godišnje.

U članku iz 2016. na novinskom sajtu Vox 270 nasumično ispitanih profesionalaca iz nekoliko naučnih oblasti istaklo je sedam ključnih problema sa kojima se istraživanja suočavaju: uticaj novca, loše osmišljene studije, nedostatak repliciranih studija, iskvaren sistem recenzije kolega, novčana ograničenja koji sprečavaju istraživače da imaju pristup informacijama, loša komunikacija sa javnošću i visok nivo stresa za mlade akademce.

Govoreći konkretno o ulozi novca, dr Van der Wouden je primetila da „U Holandiji ne postoje naučni programi finansiranja studija oralne zdravstvene nege. Sistem finansiranja oralne zdravstvene nege (većina oralne zdravstvene zaštite za odrasle plaća se iz privatno u Holandiji) i karakter oralne bolesti (visoka prevalencija, ali u većini slučajeva nije opasna po život) su razlozi zbog kojih je javno finansiranje stomatoloških istraživanja retko. Mnoge studije u oblasti stomatoloških istraživanja finansira dentalna industrija. Dakle, istraživački portfolio najvećim delom određuju finansijeri i istraživači. Verovatno je da su istraživačke potrebe pacijenata i stručnjaka za oralnu zdravstvenu zaštitu podređene."

[...] mentalitet „objavi ili nestani“ mogao bi jednog dana biti štetan za integritet nauke u celini

Istraživači su u svojoj studiji takođe primetili da akademski pomak od stomatoloških ka ne-dentalnim oblastima nije recipročan. Dr Van der Wouden je ovo objasnila pozivajući se na temu dentalne fobije: uprkos tome što je relevantna za mnoge pacijente u stomatologiji i za većinu stručnjaka za oralno zdravlje, veliki deo istraživanja o ovom pitanju se objavljuje u psihološkim časopisima. „Naša analiza citiranosti je pokazala da je, generalno, takav protok znanja iz drugih oblasti u stomatologiju oskudan. Istovremeno, citiranost ne-dentalnih istraživanja iz stomatoloških instituta u drugim istraživačkim oblastima je takođe oskudna. Stoga se čini da ne-dentalna istraživanja iz stomatoloških instituta ostaju izolovana”, objasnila je dalje.

U vreme kada su efikasnost nauke i istraživači u cilju promene najvažniji, mentalitet „objavlji ili nestani“ mogao bi jednog dana biti štetan za integritet nauke u celini. Međutim, iako je došlo do akademskog odstupanja u periodu između 1998. i 2015. godine, što je oslabilo napredak stomatološke struke, istraživači su primetili da je „u skorije vreme društveni značaj istraživanja dobio istaknutije mesto u sistemima evaluacije i finansiranja, što je rezultiralo novom paradigmom „nauke o prevođenju“.“ Međutim, pošto je ova promena paradigme spora, ostaje da se vidi da li će se osnovni uzroci akademskog odstupanja preokrenuti. Naglasili su i da istraživačka zajednica stomatologije i kreatori politike treba da uspostave ravnotežu između istraživanja kojima se postiže naučni napredak i istraživanja koja služe svakodnevnoj stomatološkoj struci.

Ovo istraživanje pod nazivom “Evidence and consequences of academic drift in the field of dental research: A bibliometric analysis 2000–2015”, objavljeno je 17.januara 2022. godine  u časopisu BDJ Open.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

advertisement