Istraživanje odredilo razloge neuspeha implantata i tehnike njihovog uklanjanja

Pretraga stručne literature je obuhvatila 28 naučnih studija koje su bile sprovedene tokom 2018.godine. Ove studije su se bavile neuspehom titanijumskih implantata. Naučno-istraživački tim je identifikovao različite kategorije faktora koji su doveli do neuspeha implantološkog tretmana. Biološki faktori su uključivali peri-implantitis i neuspešno postizanje ili odrćavanje procesa oseointegracije. Kao mehanički faktor navodi se fraktura implantata. Kao medicinska greška koja dovodi do neuspeha terapije navodi se pregrevanje kosti, kontaminacija i pogrešno postavljanje implantata. Kao funkcionalni razlozi navode se dizajn protetskog rada i funkcionalno preterano opterećenje implantata.

Naučnici su tokom ovog istraćivanja otkrili da je neuspeh implantata u ranoj fazi najčešće uzrokovan nedotatkom odgovarajuće oseointegracije, kao i pregrevanjem kosti i kontaminacijom. U kasnijim fazama do neuspeha terapije najčešće dolazi usled frakture implantata, pogrešne pozicije postavljenog implantata i progresivnog peri-implantititisa (81,9% neuspeha u kasnijim fazama uzrokovan je peri-implantitisom). Ukoliko doše do probelma u ranim fazama oni se mogu dosta lako otkloniti, dok je u kasnijim fazama puno veći problem jer su implanti već delimično integrisani u kost i zato se puno teže uklanjaju.

Kao opcije za uklanjanje neuspešnih implantata studija navodi tehnike ekstrakcije, obradu specijalnim instrumentima, piezo-hirurgiju, lasere, elektrohirurgiju i CTRT )the counter-torque ratchet technique= tehniku. Iako je uklanjanje specijalnim instrumentima najpoznatija tehnika za uklanjanje implantata, CTRT metoda, sama ili kombinovana, bi trebala da bude prva metoda izbora zato što je najmanje invazivna.

Naučnici su takoše ustanovili da je postavljanje implantata na mestima gde su pre bili uklonjeni implantati iz raznih razloga, pokazivali period opstanka u vilici 71–100%.

O metodama uklanjanja implantat od cirkonijuma u literaturi postoji vrlo malo podataka. Zbog fizičkih karakteristika cirkonijuma kao materijala pretpostavlja se da je prilikom njihovog uklanjanja neophodno imati drugačiji pristup nego kod titanijumskih implantata.

“Ukoliko je uklanjanje implantata neophodno, veoma je važno imati u vidu da se mora primeniti tehnika uklanjanja koja podrazumeva minimalnu invazivnost u cilju postizanja najoptimalnije zalečenja. Izbor (post)operativnih metoda zavisi od vrste defekta i plana terapije,” zaključili su naučnici u svom radu.

Ovo istraživanje, pod nazivom “Removal of failed dental implants revisited: Questions and answers”, objavljeno je onlajn izdanju časopisa Clinical and Experimental Dental Research on 21 . avgusta 2019.godine, pre objave u štampanom izdanju.