Jedinjenje inspirisano dagnjama poboljšava prianjanje materijala za zubne ispune

Franziska Beier, Dental Tribune International

pon. 28 mart 2022

Podeli

Sačuvaj

HONG KONG, Kina: Vlaga je jedan od najvećih izazova za zubne ispune jer smanjuje učinak lepka koji vezuje material i zub. Da bi prevazišli ovu prepreku, istraživači sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Hong Kongu (HKU), Univerziteta Vuhan i bolnice Šenžen Univerziteta u Pekingu okrenuli su se prirodi i pronašli odgovor u jedinjenju dobijenom od dagnji. Nakon proučavanja njegovog učinka u različitim testovima, otkrili su da jedinjenje može poboljšati izdržljivost veze smola-dentin, a time i dugovečnost zubnih ispuna.

Zubne plombe su klinički izazovne, jer na uspeh restauracije utiču faktori kao što su vlažno okruženje usne duplje i mehanički stres izazvan žvakanjem. Otkazivanje veze smola-dentin dovodi do povećanog broja poseta stomatologu i troškova za pacijenta. Vodeći istraživač dr Sintija Kar Yung Yiu, klinički profesor pedijatrijske stomatologije na HKU, objasnila je u saopštenju za štampu da dagnje moraju da zadrže svoja lepljiva svojstva u teškim uslovima, kao što su vlažnost, ekstremne promene temperature i pH vrednosti, i mehanički udari - slične okolnosti kao što su uslovi u usnoj duplji. Svojstvo vlažne adhezije dagnji ​​je dugo bilo od interesa za naučnike, a nekoliko studija se fokusiralo na to kako bi se ovaj kvalitet mogao koristiti u kliničkoj praksi. Takve primene su uključivale hirurške proteinske lepkove za zatvaranje rana, zavoje mikroiglama za regeneraciju srčanog tkiva i materijale za isporuku lekova. Osobine dagnji ​​su takođe naširoko korišćene u stomatološkim primenama. Kako je izvestio Dental Tribune International, rešenja dobijena od dagnji ​​su poboljšala premaze zubnih implantata, pomogla u stvaranju biokompatibilnijih implantata, unapredila tretman preosetljivosti dentina i inspirisala razvoj čvršćih proizvoda za restauraciju u stomatologiji.

Evaluacija kliničkog učinka

Svojstvo dagnji ​​na vlažnu adheziju pripisuje se derivatu aminokiseline tirozin, nazvanoj dopa, u proteinu lepka dagnje koji morski organizmi luče da bi se zalepili za površine u vlažnim sredinama. Istraživački tim je procenio performanse jedinjenja dobijenog od dagnji ​​na osnovu ovog (DMA) kao funkcionalnog monomera u dentalnim lepkovima u pogledu izdržljivosti veze smola-dentin.

Tim je u različitim testovima uporedio izdržljivost kontrolne grupe sa tri rastvora koji sadrže različite koncentracije DMA. Rezultati su pokazali da je DMA uspešno povezan sa dentin kolagenom, polimerizovan sa adhezivom bez uticaja na stepen konverzije ili modul elastičnosti, ojačao integritet interfejsa smola–dentin, produžio trajnost veze i inhibirao aktivnost endogenih metaloproteinaza, koji su uključeni u degradaciju kolagena i interfejsa smola-dentin. Nalazi pokazuju da DMA može da polimerizuje sa monomerima smole bez ometanja mehaničke čvrstoće lepka i može sprečiti kvarenje veze uzrokovano iznenadnim delovanjem stres faktora.

Koautor dr Džejms Kit Hon Tsoi, vanredni profesor nauke o zubnim materijalima na HKU, sumirao je nalaze istraživanja i dao pogled na budućnost: „Ovo istraživanje je otkrilo da je DMA efikasan u jačanju veze smola-dentin i poboljšava njenu trajnost. Citotoksičnost je takođe slična monomerima smole u ​​tradicionalnim zubnim lepkovima. Veruje se da bi ovo jedinjenje moglo biti komercijalizovano u budućnosti.

Preostali izazovi

Uprkos performansama DMA, istraživači su izrazili zabrinutost zbog njegovog ograničenog roka trajanja. Tokom testiranja, rastvor DMA je posle dva meseca dobio bledo žutu boju, što je karakteristika koja bi se pokazala nepraktičnom za kliničku upotrebu. Stoga bi buduće studije mogle razmotriti dodavanje antioksidanata u rastvor DMA kako bi se izbegao ovaj efekat.

Studija pod nazivom  “Enhancing resin-dentin bond durability using a novel mussel-inspired monomer” objavljena je u izdanju Materials Today Bio iz septembra 2021.