Promovisanje prirodnog vertikalnog rasta kosti - nije mit već stvarnost

Search Dental Tribune

Promovisanje prirodnog vertikalnog rasta kosti - nije mit već stvarnost

Poređenje horizontalnih prikaza i-CAT skeniranja snimljenih pre operacije (a) i nakon devetomesečnog praćenja (b).

uto. 16 maj 2023

Sačuvaj

Gubitak koštane mase jedan je od najvećih izazova u stomatologiji. Zapremina kostiju povezana je sa prisustvom prirodnih zuba. Gubitkom svojih sidara, odnosno zuba, kost će postepeno da se resorbuje, a mala je verovatnoća da ova pojava može da se drža pod kontrolom. Isto se dešava i prilikom bakterijske invazijom u slučaju parodontalne bolesti. Mnogi zubi se smatraju beznadežnim zbog vertikalnog gubitka kosti, ponekad u kombinaciji i sa horizontalnim gubitkom kosti.

Uvod

Gubitak koštane mase jedan je od najvećih izazova u stomatologiji. Zapremina kostiju povezana je sa prisustvom prirodnih zuba. Gubitkom svojih sidara, odnosno zuba, kost će postepeno da se resorbuje, a mala je verovatnoća da ova pojava može da se drža pod kontrolom. Isto se dešava i prilikom bakterijske invazijom u slučaju parodontalne bolesti. Mnogi zubi se smatraju beznadežnim zbog vertikalnog gubitka kosti, ponekad u kombinaciji i sa horizontalnim gubitkom kosti.

Ovaj članak ima za cilj da pruži nadu za takve slučajeve. Predstavljena tehnika je zasnovana na tehnici nulte apikotomije, koja tretira probleme apikalne ciste u dva dela: prvi problem se tiče unutrašnjeg kanala korena, koji se rešava terapijom korenskih kanala, a drugi problem je u vezi sa samom cistom i otkrivenim delom korena unutar ciste.

Tehnika nulte apikotomije zasnovana je na održavanju integriteta kanala korena i lečenju otkrivenog deo korena. Glavni izazov su bakterije prisutne na spoljnoj površini korena, za koje se 1% limunske kiseline glatko nanosi mikro-četkicom na otkriveni deo korena nakon uklanjanja ciste. Ova limunska kiselina eliminiše bakterije koje su se nakupile na površini. Neophodno je biti posebno oprezan da se ne zagrebe koren zuba. Sledeći korak je obilno ispiranje sterilnom vodom za irigaciju tj. ispiranje kiseline. Nakon toga se mikro-četkicom nanosi 17% EDTA kako bi se popravio parodontalni status jer se ćelije ligamenata  čuvaju ovom tehnikom. EDTA treba ostaviti da deluje 1 minut, nakon čega sledi obilna irigacija sterilnom vodom. Ovaj pristup stvara bezbedno okruženje za ćelije parodontalnog ligamenta da ponovo izrastu preko izloženog dela korena zuba, stvarajući „skelu“ za kost na kojoj će ponovo rasti reformisanjem parodontalnog ligamenta i na taj način sprečiti spoljašnju resorpciju ili ankilozu i promovisati vertikalni i horizontalni ponovni rast kostiju.

 

Prezentacija slučaja

Mlada pacijentkinja, manekenka kojoj je mnogo stalo do njenog izgleda i želi da izgleda prirodno, došla je u našu ordinaciju sa otokom donje vilice ispod dva centralna sekutića. Po konsultaciji sa našim parodontologom i protetičarom, džep širine preko 20 mm, koji se prostire od jednog centralnog sekutića do drugog, otkriven je, ukazujući da je cela kortikalna ploča nestala. Ovo, zajedno sa Klasom III pokretljivosti oba centralna sekutića, bila je „crvena zastavica“ za parodontologa. U testiranju vitalnosti zuba, dva centralna sekutića nisu reagovala na hladni test dok su preostali zubi bili normalni. Na rendgenskom snimku problem nije bio vidljiv (slika 1). I-CAT skeniranje je napravljeno da bi se bolje razumeo problem. Skeniranje je prikazalo horizontalni i vertikalni pogled na leziju. Horizontalni pogled je pokazao gubitak i kortikalne i trabekularne kosti od levog centralnog sekutića do desnog bočnog sekutića, ukupne dužine skoro 14,11 mm i dubinom od 6,28 mm (slika 2a). Vertikalni pogled nam je pokazao da nema kosti na bukalnom aspektu i da nema kosti ispod centralnih sekutića skoro do nivoa vrha zub (slike 2b i c). Došlo je i do horizontalnog gubitka kosti od 5,5 mm do 6,3 mm. Ovo je bila situacija koja se često smatrala beznadežnom, a spasavanje ovih zuba izgledalo je nemoguće.

Pacijentkinja nije bila zadovoljna ovom prognozom. Pitao sam je da mi ispriča priču o tim zubima da bih shvatio razlog za leziju. Ispričala je da je mnogo pre ove posete stomatologu zadobila frontalnu traumu donje vilice. Zaključio sam da je nekoliko godina bolovala od traumatske ciste. Predložio sam da izvedem tehniku nulte apikotomije, nadajući se da ću joj sačuvati zube, ali sam objasnio rizik od neuspeha, pošto je gubitak kosti bio veoma uznapredovao.

U jednoj sesiji urađena je terapija kanala korena oba centralna sekutića, podignut je režanj, cista je bila pažljivo uklonjena i površinski tretman oba korena je obavljen pažljivo (slika 3). Tokom postupka je neophodno da područje rada bude dobro hidrirano da bi se ćelije zadržale žive. Urađeno je čvrsto i uredno ušivanje, stavljen je tvrdi držač (ritejner) i proveren zagriz. Tvrdi držač je zamenjen posle šest nedelja mekim. Pacijentkinji su prepisani antibiotici sedam dana, ibuprofen nekoliko dana i bezalkoholna vodica za ispiranje usta s kojim je trebala da započne sedam dana nakon operacije.

Nedelju dana posle operacije, šavovi su uklonjeni i postavljen je finalni ispuni u obe pristupne šupljine centralnih sekutića. Urađena je radiografija neposredno nakon operacije, kao i snimak nakon devet meseci od intervencije. Poređenje snimaka pokazalo je apoziciju kosti između dva centralna sekutića (slika 4). I-CAT skeniranje je takođe napravljeno u devetomesečnom period praćenja kako bi se proverio rast kostiju. Horizontalni pogled, uzet na istom nivou kao i preoperativno, jasno je pokazao smanjenje zazora sa 14,11 mm na 4,42 mm. Isti trend u lečenju (slika 5) pokazao je vertikalni pogled  -kost na bukalnoj ploči je rasla prema korenu vertikalno (slika 6) skoro 8,2 mm visine tako da je kost bila vraćena i u direktnom je kontaktu sa korenovima zuba. Zaista, kada se obezbedi „skela“ na kojoj može da raste, kost može rasti u svim pravcima, uključujući i vertikalno, gde je postojao otvoreni parodontalni džep.

Ovo je glavna prednost ove tehnike. Ne koristi se materijal za koštani graft niti je postavljena membrana. Perosteum je bio u odličnom stanju, a za mene je to bila najbolja membrana koju bih mogao da poželim.

Poređenje i-CAT skenova napravljenih pre operacije i nakon devetomesečnog i 18-mesečnog praćenja pokazalo je potpuna regeneracija kortikalne i trabekularne kosti sa velikim biološkim detaljima, pokazujući čak i frenum (slike 7 i 8). Preoperativni prikaz kosti jasno je pokazao preoperativni veliki horizontalni i vertikalni defekt kosti i otvoreni parodontalni defekt, a sada se na tom mestu može videti lepo regenerisana kost prirodnog izgleda i nastanak mandibularnog nerva. Na sreću, kost je nastavila da raste vertikalno (slika 9).

Zaključak

Ljudsko telo nikada ne prestaje da nas zadivljuje. To je veoma složena struktura i još nismo „otključali“ sve svoje misterije. Nije potreban komplikovan tretman da bi dobili rezultate koje želimo. Jednostavan ciljani tretman je ono što je potrebno u biološkom pristupu.

Kontakt

Prof. Adj. Philippe Sleiman je docent na Fakultetu stomatološke medicine na Univerzitetu u Bejrutu u Libanu i vanredni profesor na Adams školi stomatologije Univerziteta Severna Karolina u Čepel Hilu u SAD. Može se kontaktirati na profsleiman@gmail.com.

Napomena uredništva:

Napomena: Ovaj članak je objavljen u časopisu Roots 01/2023

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

advertisement
advertisement