Amalgam naspram kompozita: Istraživanje iz UK upozorava na krizu u pružanju stomatološke zaštite zbog ukidanja upotrebe amalgama do 2034. godine.

Dental Tribune International

pet. 4 septembar 2026

Podeli

Sačuvaj

NEWCASTLE UPON TYNE, Engleska: Amalgam je i dalje materijal koji se najčešće koristi za ispune na bočnim zubima u okviru britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), no šire posledice njegove zamene kompozitom po ključne aktere nisu sveobuhvatno procenjene. Opsežna nova analiza Univerziteta u Njukaslu pokazala je da amalgam nadmašuje kompozit prema mnogim kriterijumima važnim za pacijente, stomatologe i NHS, što izaziva ozbiljnu zabrinutost uoči globalnog roka za njegovo postepeno ukidanje do 2034. godine.

Dr Oliver Bailey, klinički predavač iz oblasti restaurativne stomatologije na Univerzitetu Newcastle i glavni autor istraživanja. (Fotografija: Dr Oliver Bailey)

Istraživanje se temeljilo na anketi sprovedenoj među preko 1.500 kliničara primarne zdravstvene zaštite u Velikoj Britaniji, studiji javnih preferencija i modeliranju koje je predviđalo ishode lečenja tokom celog života i troškove amalgamskih i kompozitnih restauracija. Rezultati su bili zapanjujući: predviđalo se da će amalgamske restauracije i restaurirani zubi trajati duže od kompozitnih alternativa i da će generisati niže doživotne troškove za pacijente, NHS i kliničare, dok je procenjeni rizik od postoperativnih komplikacija takođe bio niži. Među kvantifikovanim ishodima, jedini koji je išao u prilog kompozitu bio je izgled. Međutim, analiza nije kvantifikovala uticaje na životnu okolinu ili šira razmatranja sigurnosti pacijenata i praktičara.

Implikacije za pravedan pristup zdravstvenoj zaštiti su centralna briga. Na pitanje Dental Tribune International-a šta bi se moglo dogoditi kada amalgam nestane, glavni autor dr Oliver Bailey, klinički predavač restorativne stomatologije na Univerzitetu Newcastle, bio je direktan: „Velika većina stomatologa i terapeuta u Velikoj Britaniji smatrala je da će biti potrebno više indirektnih restauracija i više vađenih zuba ako se amalgam postepeno ukine.“

Takve promene će verovatno najteže pogoditi pacijente sa nižim prihodima, potencijalno produbljujući postojeće nejednakosti u oralnom zdravlju. Analiza je pokazala da bi se tačka u kojoj daljnja direktna restauracija više nije moguća dostigla ranije sa kompozitom nego sa amalgamom, a autori su tvrdili da bi i to moglo povećati potrebu za skupljim tretmanom ili vađenjem.

Dakle, šta se treba promeniti pre 2034. godine? Obuka je jedan jasan prioritet. „Kursevi i obuke za kompozite uglavnom ne daju kliničarima samopouzdanje kada se suoče sa teškim situacijama i potrebno ih je poboljšati“, primetio je dr Bailey, ukazujući na stručne smernice o konsenzusu koje su trenutno u razvoju za upravljanje složenim karijesima kompozitom.

Osim kliničkih veština, dr Bailey je tvrdio da ceo sistem treba preispitati. „U idealnom slučaju, stomatološka služba NHS-a trebala bi prvo definisati svoje ciljeve i, unutar svojih budžetskih ograničenja, dizajnirati sistem koji omogućava efikasno praćenje pružanja lečenja i ishoda, a istovremeno podstiče te ciljeve i minimizuje neželjene posledice.“ Bez takve reforme, upozorava studija, postepeno ukidanje amalgama rizikuje ubrzanje vađenja zuba među najugroženijim pacijentima - i dodatno opterećuje već opterećenu stomatološku službu NHS-a.

Studija pod nazivom “Amalgam versus composite restorations: A cost-consequence analysis” objavljena je 24. jula 2026. u časopisu British Dental Journal.