Toksična stomatologija?

Posao stomatologije je tako složen, tako veliki i tako multifaktorski, i znači mnogo različitih stvari za skoro svakoga u dentalnoj branši. Ona se menja zavisno od kulture, države i demografije. Čak se i praktikuje različito u zavisnosti od toga koliko imate godina, u kom delu grada i države živite i kakvim resursima raspolažete, da pri tom ne razmatramo Vašu  specijalizaciju. Ipak, sve ovo može da se obuhvati brojkama. To je vrlo zamiljivo. Jer što više učim o stomatološkoj industriji, to više vidim da je u mnogim delovima sveta stomatologija zaista samo vođena finansijskim motivima. Vidimo rastući trend poslovnog modela organizacije stomatoloških usluga u SAD; taj trend takođe ima veliki uspeh u Velikoj Britaniji, Španiji, Australiji i nekoliko drugih zemalja širom sveta. Ove stomatološke uslužne kompanije nude praktičarima priliku da prepuste težak deo upravljanja klinikom finansijskoj organizaciji tako da se on ili ona mogu fokusirati uglavnom na svoju praksu i umetnost stomatologije. Ali da li je ovo zaista tako? Da li stomatološke usluge postaju bolja kao rezultat ovoga? Trebalo bi da bude. Takođe još uvek imamo prisutan klasični poslovni model stomatološke klinike u privatnom vlasništvu sa jednim ili više partnera koji naporno rade kako bi zaradili za život i suočavali se sa rastućom konkurencijom i ostali relevantni na tržištu. Takođe imamo i stomatologiju koja se izvodi u bolnicama u nekim zemljama i postojeće vladine programe, kao što je Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije, koji su predstavljaju studija slučaja sa više aspekata.

Svi ovi poslovni modeli podrazumevaju stomatološki rad na pacijentima. Međutim vrsta stomatologije je ono o čemu bih želeo da razgovaram u ovom članku. Nakon svih ovih godina naučnog rasta, novih razvoja, novih trendova, digitalnih tehnologija i obrazovanja koje ide digitalno i onlajn, zar ne bi stomatologija trebalo da postane bolja za sve? Ako finansijske brojke toliko rastu, zar to ne bi trebalo da znači da stvari idu na bolje? Ako jeste, zašto se čini da još uvek toliko stvari nije u redu sa našom dentalnom branšom? Da li su za ovo krivi i pacijenti? Ne mislim samo zato što jedu previše šećera i ne koriste zubni konac; Mislim da se biraju stomatološke klinike iz raznih pogrešnih razloga, kao što su:

• cena;
• lokacija;
• pristupačnost;
• šeme plaćanja;
• pokriće osiguranjem;
• dobar marketing;
• prisustvo na društvenim mrežama; ili
• nasumična Google pretraga.

Nijedan od ovih kriterijuma izbora ne odražava ništa od kvaliteta i talenta stomatologa, tima, tehnologije, materijala, tehnika ili nivoa etike - sve stvari koje bi trebalo zaista da čine vrednost stomatologa i stomatološke klinika po mom mišljenju.

Neki ljudi jednostavno ne razmišljaju, i uvek će se naći neko voljan da brzo zaradi na nekom drugom ko donosi glupe odluke. Problem je u tome što se to uvek obrušava na dobre profesionalce koji moraju da se nose sa zaista negativnim globalnim marketingom koji dobija stomatologija. Stomatološka zajednica je uradila zaista loš posao marketinga kvalitetne stomatologije, podizanja svesti o posledicama loših stomatoloških usluga i obezbeđivanja da javnost nauči ljude kako da donose pametne odluke pri izboru stomatologa.

Na predavanju za Američko stomatološko udruženje prošlog septembra, u San Francisku, SAD, govorio sam o tome kako tehnologija i potrošači podstiču promene u našoj industriji. Deo moje polemike je bio da, za razliku od slučaja u većini industrija, čija se evolucija objavljuje kroz stalna ažuriranja u medijima, (kao što su npr. „borbe“ između konkurentskih kompanija, nešto što je uobičajeno na primer u telekomunikacijama ili u automobilskoj industriji), šira javnost nema pojma šta se dešava u stomatologiji. Ne znaju ništa o intraoralnim skenerima, kompjuterizovanoj tomografiji sa konusnim snopom (CBCT), novim dizajnom implantata ili svim novim trendovima u minimalno invazivnoj stomatologiji. Oni jednostavno ne znaju kako to može uticati na njihovo oralno zdravlje, njihov osmeh i očigledno na njihovo opšte zdravlje. Oni jednostavno ne znaju koliko je važan odabir stomatološke klinike koja mnogo ulaže u najnovija dostignuća u tehnologiji sa obučenim ljudskim resursima i koja je mnogo bolje pripremljena za pružanje kvalitetne stomatologije.

Iako je nedavno istraživanje Carestream Dental-a otkrilo da bi dva od tri pacijenta izabrala stomatologa sa naprednijom tehnologijom jer verovuju da će tamo dobiti bolju stomatološku usluga, ljudi još uvek ne razumeju šta tehnologija može da uradi za njih. Štaviše, oni ne razumeju kakav je tok stomatološkog rada ili koliko je vremena potrebno za isporuku kvalitetne stomatološke usluge. Studija je, međutim, svetionik nade da će s vremenom stomatološka industrija zajedno pomoći široj javnosti da razume prednosti koju sve ove tehnologije imaju na njihovo ukupno zdravlje.

Jer, sa svim ovim napretkom, zar ne bi trebalo da vidimo trend bolje stomatologije širom sveta? Prodaje li se manje implantata i stomatolozi imaju konzervativniji pristup sa boljim materijalima koji koriste prednosti najnovijih tehnologija i naučnih dostignuća? Zar nismo uspeli da zaštitimo zube čovečanstva i štaviše nismo uspeli da zaštitimo i odbranimo svoju profesiju? Prevazilazi li se konzumerizam? Marketinški trendovi koji se fokusiraju na estetiku i pri tom na štetu bioloških principa i zapravo stvaraju mehaničke i fiziološke probleme za pacijente izgleda da su svuda prisutni.

Mislim da znam razlog za ovo. Mnogo je lakše prodati lepotu nego zdravlje, pa je to profitabilnije, a proizvodi koji se lako prodaju i lako komuniciraju sa pacijentima, kao što su izbeljivanje, veniri i alajneri, su u stvari mnogo privlačniji za krajnjeg potrošača. Ali šta je sa pacijentom sa cistom omotanom oko jednog ili više zuba uključenih u kozmetički tretman koji izvodi dobronamerni praktičar koji ne vidi razloga da uradi CBCT skeniranje ili panoramsku radiografiju, jer je to samo estetski tretman? Šta onda? Ko je tu da zaštiti pacijenta? Kako biste bili sigurni da je njegovo oralno zdravlje zaštićeno i osigurano?

Video sam u svojoj ordinaciji mnogo puta u poslednje dve decenije pacijente koji nose tradicionalne ortodontske aparate i imaju karijes i aktivni gingivitis, ali njihov lekar nije odvojio vreme da napravi da su usta bez karijesa i da je gingiva zdrava. Zašto? Nikada to nećemo tačno saznati, ali pretpostavljam da bi bilo potrebno mnogo vremena da se uđe u to sa nekim ko je samo želeo ravne zube, a štaviše, to bi povećalo ukupne troškove lečenja. Iskreno, ljudi igraju ruski rulet sa svojim zdravljem i osmehom, zavisno od toga gde idu da poprave zube.

Ironija je da su oni koji su zaista najbolje opremljeni da dijagnostikuju i leče pacijente na najvišem nivou obično poslednji stomatolozi koje masa bira. Zašto? Najčešći uzrok su troškovi. Javnost će birati stomatologa zbog cene, lokacije, marketinga i pokrića osiguranja u odnosu na klinike koje su uložile u obrazovanje, tehnologiju, obučene stomatologe i kvalitetne procedure i koje prate zlatne standardne protokole u ​​svemu, od sterilizacije do hirurških zahvata. Oni se smatraju skupim. Dakle, brza, pristupačna rešenja - koja čine čuda u mnogim industrijama -prožimaju stomatologiju, a mnoge kompanije i klinike ostvaruju ogroman profit od toga.

Verujem da bi, da je bolje informisanje javnosti, tome došao kraj. Masovni marketing stomatologije široj javnosti nije se zaista promenio u poslednjih 20 godina. Biologija i mehanika su iste širom sveta, a svaka usta na isti način reaguju na bakterije i traumu i stomatološke tretmane uopšte. Zašto su onda vrhunski naučnici i kliničari širom sveta usredsređeni na kvalitet i rade pravu stvar, a da su mnogi u industriji i većina javnosti fokusirani na cenu i brza rešenja? Da li je uopšte moguće imati sve — brzo i jeftino i dobro? Ne znam. Ja, na primer, na svojoj klinici to nisam mogao da uradim - a zaista sam pokušao.

Hajde da razmotrimo neke stvari koje bi trebalo da budu sveprisutne i uvek na mestu pre nego što pacijent sedne u stolicu:

• Stomatološka klinika treba da bude u potpunosti licencirana, kao kao i svi stomatolozi i članovi tima, prema lokalnom zakonu.
• Stomatološka klinika treba da bude opremljena za sprovođenje svih osnovnih stomatoloških protokola, kao što su radiografije, ekstrakcije i plombe. Ovo kažem jer neke klinike nemaju radiografske jedinice i ne nude panoramske radiografije, a kamoli CBCT skeniranje, pre pregleda. Smatram da je ovo alarmantno. Kako možete obaviti kompletan pregled samo pregledom zuba i gingive?
• Sve prostorije treba da budu dezinfikovane, a ne samo sređene, pre nego što se smesti pacijent. Ovo traje do 8 minuta u većini slučajeva. U nekim zemljama, prosečno vreme za zakazivanje je 15 minuta. Čini se da ovo ne ostavlja dovoljno vremena za odgovarajuću dezinfekciju. Ovo je jedna od osnova za moj pokret Slow Dentistry (u prevodu Spora stomatologija): Odvojite potrebnu količinu vremena za dezinfekciju. Pravilna dezinfekcija se ne može obaviti u žurbi. Ruke treba dobro oprati, a sve instrumente pravilno dezinfikovati i propisno spakovati, a zatim utrošiti pristojnu količinu vremena objašnjavajući pacijentu šta ćete uraditi, koji su troškovi, rizici, posledice i druge alternative. Ovo vreme je suštinski deo medicinskog aspekta naše profesije.
• Očigledno, svi tretmani treba da budu u skladu sa najnovijim naučnim i kliničkim dokazima.

Ja sam prva osoba koja je rekla da što više znam o stomatologiji, čini mi se da manje razumem zašto naša profesija nema značajniju ulogu u društvu, jer verujem da su zubi glavni deo našeg ukupnog zdravlja. Trebalo mi je 20 godina da razumem neke veoma osnovne principe, ali pretpostavljam da je stomatologija veoma nalik samom životu. Znaš manje dok učiš više. Istina je da većina stomatologa uči biologiju, biomehaniku, anatomiju zuba, medicinu i ogroman niz drugih veoma važnih nauka koje se onda sve umotavaju u nas, stomatologe. To putovanje svake godine prođe stotine hiljada mladića i devojaka širom sveta i rezultiraće time da se pridruže zajednici od oko 2 miliona stomatologa koji rade širom sveta. Ipak, istina je da nas sve jako malo povezuje, osim činjenice da smo stomatolozi, jer smo svi mi pojedinci pre nego što smo stomatolozi. I kao u politici, religiji ili sportu, svi mi imamo svoj način na koji gledamo na svet, a to utiče na naše ponašanje i način razmišljanja i rada.

Ali vratimo se osnovama. Šta je stomatologija? Postavio sam ovo pitanje stomatolozima, mlađim i starijim, širom sveta, pošto sam do sada držao predavanja u preko 50 zemalja. Zaista sam upoznao mnoge neverovatne profesionalce i uvek vidim da svako od nas, uključujući i mene, ima drugačiji stav o tome. Stomatologija se razlikuje od svakog lekara jer je nešto što varira i uključuje toliko faktora o kojima sam prethodno govorio, ali štaviše se i menja u zavisnosti od vrste pacijenata i slučajeva sa kojima se susreće pojedini stomatolog.

Vrlo malo ljudi zapravo razmišlja o ovome, ali znamo više o našem taksisti koji nas negde vozi koristeći informacije iz aplikacije nego o našim pacijentima koji uđu u našu ordinaciju. Moramo biti spremni za toliko različitih varijabli, toliko puta dnevno, nije ni čudo što imamo jednu od najstresnijih profesija na svetu. I od nas se traži da budemo spremni na sve. Ovo je veoma teško za dobar interdisciplinarni tim i skoro nemoguće za praksu sa jednim praktičarom.

Ono što stomatološka industrija misli da je stomatologija, razlikuje se od onoga što sami stomatolozi veruju da stomatologija jeste, i veoma različito od onoga što potrošači tj. pacijenti misle da je stomatologija.

U svetu je veoma malo ovakvih industrija kao što je stomatologija; i ona ima ima više veze sa stambenom industrijom nego skoro bilo koja druga industrija. Razmislite o tome. Svima je potrebna udobnost i sigurnost doma, ali svaki dom na svetu je drugačiji. Cena vaše nekretnine će varirati u zavisnosti od cene vašeg zemljišta, poreza koje plaćate, veličine vaše kuće, kvaliteta izgradnje i cene unutrašnjeg uređenja itd. Ljudi koji ne žele ništa osim najboljeg i koji to mogu da priušte uvek će izabrati prvo arhitektu, zatim dobrog inženjera, a zatim najbolju građevinsku kompaniju sa najboljim materijalima i najnovijim tehnikama. Ljudi koji žele ili moraju da uštede novac mogu da pokušaju sami da izgrade svoj dom, shvatajući da to svakako nije najbolji scenario. Nema ničeg nezakonitog ili pogrešnog u pokušaju da to uradite sami; problem je u tome što, ako krene naopako, nemaš nikoga da kriviš osim sebe. Dakle, prema ovoj analogiji, u stomatološkoj industriji, mi plasiramo pogrešne stvari široj javnosti, kao što su laka rešenja i brze popravke, uz ogromno zanemarivanje važnosti osnovnih osnovnih pravila za oralno zdravlje – oblik iznad funkcije, estetika iznad zdravlja, lepota iznad zdravih osnova.

Mislim da treba zajednički da radimo na tome da se ovo promeni. Cela stomatološka industrija treba da se okupi kako bi pomogla u promovisanju kvalitetne stomatologije u široj javnosti. Tada ćemo možda prestati da viđamo ručno rađene kompozitne fasete postavljene preko zuba sa karijesom i gingivitisom; pacijente koji se leče bez koferdama za endodonciju i ne vodi se odgovarajuća nega za pravilno lečenje svih kanala, a kamoli korišćenje savremenih biomaterijala; implantati koji se postavljaju bez obzira na očuvanost kosti, u lošem položaju – ovo važi i za implantate sa lošom evidencijom kod CleanImplant Foundation, koja traži organske i neorganske nečistoće na površinama bilo kog implantata na tržištu. Možda ćemo prestati da viđamo krunice koje su preoblikovane, što dovodi do parodontalnih problema i koje imaju preveliku visinu, što dovodi do problema sa temporomandibularnim zglobovima i drugih problema u organizmu, itd.

Otkrivam obrazac kod mnogih mojih novih pacijenata obolelih od svojih starih stomatoloških tretmana koji jednostavno ne mogu da shvate zašto su ih „razboleli“ upravo ljudi kojima su verovali da će im pomoći. Finansijski troškovi ponavljanja neuspešne stomatologije su ogromni i mnogim ljudima je izuzetno teško da ih prihvate.

Svi smo pravili greške kao stomatolozi. Niko nema savršenu reputaciju, ali idemo ka tehnološkoj budućnosti, gde su dijagnostički alati bolji i precizniji i gde možemo da koristimo softver za digitalni dizajn osmeha koji će nam pomoći da razumemo da li nam je potrebna ortodoncija pre kozmetičkog tretmana, kako da tretman bude manje invazivan, ili da li nam je potreban hirurški vodič za ugradnju implantata kada postoje rizici uključeni u proceduru.

Mislim i nadam se da će veštačka inteligencija uskoro moći da koristi, analizira i kritikuje stomatologiju kojom se danas bavimo, da li je bila etička, da li je bila dobro isplanirana i da li su krajnji proizvodi bili ono što smo rekli da jesu. Verujem da je samo pitanje vremena kada će pacijenti imati konačnu reč o tome šta im se stavlja u usta. Nadam se da je tako, da se završi ova vladavina toksične stomatologije i da prevlada istinski biološka, minimalno invazivna i etička stomatologija.