Može li ChatGPT biti od pomoći u oralnoj hirurgiji?

Anisha Hall Hoppe, DTI

pon. 25 mart 2024

Podeli

Sačuvaj

U mnogim delovima sveta, rast populacije je nadmašio dostupnost kliničara, produžavajući vreme čekanja i postavljajući veće zahteve za već popunjene rasporede kliničara. Dental Tribune International razgovarao je sa prof. Viktorom Diaz-Floresom Garsijom, endodontom koji je takođe diplomirani pravnik, o njegovom istraživanju koje ukazuje da se veštačka inteligencija (AI) može najaviti kao tehnološki heroj koji pomaže u “spašavanju” po ovom pitanju.

Prof. Diaz-Flores Garcia, šta je bio fokus Vaše istraživačke grupe na Evropskom univerzitetu u Madridu?

Ja, zajedno sa svojim saradnicama Jolandom Freire Anom Suarez i Margaritom Gomez Sanchez, deo sam grupe za transformativno istraživanje veštačke inteligencije i novih poboljšanja za stomatologiju (Transformative Research in AI and New Enhancements for Dentistry) tzv.TRAINED grupe. Istražujemo mogućnosti veštačke inteligencije u oblasti stomatologije, posebno se fokusirajući na bezbednost pacijenata. Pojava veštačke inteligencije u oblasti medicine uopšte je značajna i neophodno je proučiti i razumeti kako ona može biti korisna ne samo za kliničare, već što je još važnije za pacijente i opštu populaciju. Naša grupa je objavila i druge radove na ovu temu, a naš cilj je da nastavimo sa radom u ovoj oblasti.

Da li je bilo nekih aspekata Vaših nalaza koji su bili neočekivani? Šta mislite da su ključni zaključci Vašeg istraživanja primenjivi na veštačku inteligenciju u stomatologiji u budućnosti?

Upotreba ChatGPT-a, ili bilo koje druge aplikacije koja koristi velike jezičke modele, trenutno se mora shvatiti kao alat u povoju. Nisu sve informacije koje su nam date tačne, pa je neophodno osposobiti sistem da daje sve tačnije odgovore. U studijama koje smo sproveli sa ChatGPT, videli smo obećavajuću doslednost u odgovorima na kliničke protokole, ali to uvek mora da proveri zdravstveni radnik kada koristi ove alate kao osnovu za dijagnozu ili lečenje. Očigledno je da će u bliskoj budućnosti ovi alati biti prisutni u našem svakodnevnom lečenju, ali danas moramo da shvatimo da su to neobučeni sistemi koji se moraju uzeti u obzir u njihovoj odgovarajućoj meri prilikom donošenja kliničkih odluka.

Publikacija Vašeg tima je naznačila da bi AI mogla postati neverovatno pouzdan asistent u oralnoj hirurgiji, posebno u oblastima sveta gde stomatološke specijalizacije još nisu priznate. Šta Vas je inspirisalo kao istraživače da istražite mogućnosti veštačke inteligencije u ovom pravcu?

Pristup informacijama je od suštinskog značaja za donošenje odluka. Dostupnost ažurnih protokola kliničkog delovanja je od koristi za pacijenta i može izbeći bezbednosne probleme u mnogim aspektima (upotreba lekova, primena određenih materijala itd.). Program veštačke inteligencije obučen od profesionalaca specijalizovanih za određenu granu stomatologije bio bi vredan alat. Kao radna grupa, primetili smo da postoje protokoli od velike kliničke vrednosti koji mogu biti veoma korisni i za opšte stomatologe i za one koji su specijalizovani za određenu oblast, tako da je neophodno imati alat koji direktno pruža tačne informacije na postavljena pitanja.

Pošto se veliki jezički modeli i zaista svi AI programi oslanjaju na veliku količinu podataka, šta biste poručili kliničarima zabrinutim za korišćenje podataka?

Države i međunarodne organizacije preduzimaju akcije kroz posebne zakone u ovoj oblasti. Kao grupa sa sedištem u EU, mi pažljivo pratimo ove zakone. Posebna pažnja se mora posvetiti korišćenju ličnih podataka pacijenata prilikom „obuke“ AI, jer su ovi podaci osetljivi i potencijalno bi mogli da prekršimo zakone o zaštiti podataka i suočimo se sa ozbiljnim pravnim posledicama. Pacijenti takođe treba da budu svesni ovih problema i da vode računa da izbegnu izlaganje svojih podataka aplikacijama ili sistemima koji nemaju nikakve veze sa pravom medicinskom pomoći, posebno onima koji imaju za cilj komercijalizaciju takvih podataka.