Može li limunska kiselina da spasi zubne implantate zahvaćene periimplantitisom?

Anisha Hall Hoppe, Dental Tribune International

sre. 19 mart 2025

Podeli

Sačuvaj

MADRID, Španija: Novo istraživanje pruža uverljive dokaze o tome da su tretmani na bazi limunske kiseline, posebno oni u kombinaciji sa kolagenom i magnezijumom, efikasni u poboljšanju površinskih svojstava titanijumskih dentalnih implantata nakon implantoplastike. Ovi tretmani ne samo da poboljšavaju proliferaciju ćelija i regeneraciju tkiva nego nude i značajne antibakterijske prednosti. Nalazi sugerišu da bi se takva rešenja mogla implementirati u praktičnu primenu npr. preko vodice za ispiranje usta, kako bi se podržao dugoročni uspeh implantata podsticanjem regeneracije tkiva i sprečavanjem rekolonizacije bakterija.

Trenutačni pristupi lečenju periimplantitisa usmereni su na dekontaminaciju površine implantata kako bi se sprečilo stvaranje biofilma i podstakla regeneracija tkiva. Među tim tretmanima najčešće se primenjuje implantoplastika koja uključuje mehaničko čišćenje površine implantata. Međutim, ovaj proces često smanjuje hrapavost površine titanijuma čineći ga manje pogodnim za prianjanje ćelija i rast tkiva. Istraživači su zato pokušali da istraže učinke rastvora za dekontaminaciju na bazi limunske kiseline na površine od titanijuma kako bi se poboljšala održivost ćelija i sprečila kolonizacija bakterija.

Nakon podvrgavanja 80 diskova od titanijuma implantoplastičnom protokolu, istraživači su tretirali diskove sa četiri različita rastvora: 25 % limunske kiseline, 25 % limunske kiseline sa 0,25 g/l kolagena, 25 % limunske kiseline sa 0,50 g/l kolagena i 25 % limunske kiseline sa 0,50 g/l kolagena i 1 % magnezum nitrata. Površine su analizirane na hrapavost, mogućnost vlaženja, adheziju fibroblasta, proliferaciju osteoblasta i baktericidno ponašanje protiv uobičajenih oralnih bakterija Streptococcus sanguinis, Streptococcus gordonii i Pseudomonas aeruginosa.

Istraživači su otkrili da je limunska kiselina blago povećala hrapavost titanijumskih površina i učinila ih superhidrofilnim značajno smanjujući kontaktni ugao sa 78° na 13°. Ova se promena smatra korisnom za ćelijsku adheziju jer stvara bolje okruženje za proliferaciju ćelija.

Dodatno, proliferacija fibroblasta i osteoblasta znatno se poboljšala na površinama tretiranim rastvorom limunske kiseline koji sadrži kolagen i magnezijum. Ova tečnost je pokazala najveću citokompatibilnost i pridonela je brzom porastu broja ćelija unutar 24 sata, što ukazuje na to da može podržati regeneraciju tkiva na površini implantata. Čini se da prisutnost magnezijuma dodatno stimuliše ćelijsku adheziju i diferencijaciju.

Rastvori limunske kiseline pokazali su jasan baktericidni učinak, posebno protiv gram-pozitivnih bakterija poput S. sanguinisa i S. gordonii. Rastvor koji je sadržavao magnezijum pokazao je najniži nivo bakterijske adhezije što ukazuje na njegovu superiornu otpornost na bakterijsku kolonizaciju. Međutim, baktericidni učinak bio je manje očit protiv gram-negativnog soja P. aeruginosa.

Utvrđeno je da su svi tretmani citokompatibilni i nisu primećeni značajni citotoksični učinci. Ovo sugeriše da bi se takvi tretmani mogli sigurno primeniti u kliničkoj praksi za pomoć u oporavku od periimplantitisa i održavanju implantata.

Autori su preporučili da se isto istraživanje provede in vivo s mekim tkivom kako bi se isključio rizik od iritacije tkiva. Time se takođe može odrediti može li se koštano tkivo regenerisati tako da može da dođe do ponovne oseointegracije. Istraživači su nadalje preporučili uzgoj biofilma kako bi se procenilo koliko se dobro rastvori limunske kiseline nose as punom raznolikošću bakterijskih sojeva prisutnih u usnoj šupljini. Takva bi procena takođe bila korisna u određivanju potrebnih koncentracija za efikasno ispiranje usta.

Studija pod nazivom „Surface decontamination of titanium dental implants subjected to implantoplasty by treatment with citric acid solutions”   objavljeno je 27. avgusta 2024. u onlan izdanju časopisa Coatings.