Značaj samosaosećajnosti kod stomatologa

Victoria Wilson

ned. 11 jun 2023

Podeli

Sačuvaj

Ljubaznost prema sebi i voljenje sebe su pojmovi o kojima se često govori u kontekstu blaogostanja i brige o sebi. Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi Ujedinjenog Kraljevstva (NHS), „blagostanje je dobro osećanje i dobro funkcionisanje i uključuje individualno iskustvo sopstvenog života i poređenje sopstvenih životnih okolnosti sa društvenim normama i vrednostima“.¹ Stomatolozi prepoznaju važnost dobrobiti pacijenata i njihovog mentalnog zdravlja, a etički zahtev je da uvek delujemo u najboljem interesu svih naših pacijenata. To je naša odgovornost. Međutim, da li mi delujemo i u svom najboljem interesu da uvek napredujemo kao profesionalci? Da li smo i mi odgovorni za to? Samosaosećanje bi moglo da igra značajnu ulogu za stomatologe.

Tema blagostanja i mentalnog zdravlja je složena. Ovaj članak će istražiti kako samosaosećanje može doprineti dobrobiti stomatologa. Pored toga ukazaće se na mogućnosti da stomatolozi praktično koriste samosaosećanje kao sredstvo za poboljšanje sopstvenog blagostanja, kao i načine na koje mogu da postanu odgovorni za praktikovanje samosaosećanja.

Faktori stresa sa kojima se suočavaju stomatolozi

Brojni su faktori stresa sa kojima se suočavaju doktori dentalne medicine, koji su prepoznati u literaturi.^2–4 Svi ljudi se suočavaju sa različitim faktorima stresa u različitom stepenu. Uobičajeni stresori koje stomatolozi doživljavaju u kliničkom okruženju uključuju:

• strah od pritužbi
• kašnjenje pacijenta
• teški ili zahtevni pacijenti
• mišićno-skeletni bol
• rad bez medicinske sestre/asistenta.

Zajednička težnja doktora dentalne medicine je posvećenost ispunjavanju visokih standarda koji se od njih zahtevaju. To može rezultirati stalnom željom da se postigne savršenstvo, a takav pritisak koji se sam nameće može dovesti do spirale samokritike ako se savršenstvo ne postigne.

Važno je da stomatolozi svesno prepoznaju faktore stresa koji utiču na njih na individualnoj osnovi. Štaviše, važno je prepoznati da stepen do kojeg na njih utiču slični stresori varira tokom vremena.

Primeri kako isti faktor stresa može različito uticati na pojedinca:

Prva situacija, scenario 1: doktor dolazi na posao i zatiče nesređenu ordinaciju koja nije pripremljena za novi radni dan. Oseća se pomalo uznemireno, ali nastavlja da čisti kancelariju pripremajući se za dan koji je pred njim. Scenario 2: doktor dolazi na posao umoran i zatiče nesređenu ordinaciju koja nije pripremljena za novi radni dan. Vidno uznemiren, počinje da viče na zaposlene pre početka radnog dana.

Druga situacija, scenario 1: u toku rada lekar dobija poziv sa recepcije da pacijent koji je prethodnog dana bio na terapiji ima pritužbe. Doktor postavlja još nekoliko pitanja o situaciji, duboko udahne i prihvata činjenicu da nije moguće ugoditi svakom pacijentu iako se uvek trudi da pruži najbolju moguću terapiju. Ostaje miran, nastavlja sa radom i zakazuje termin za razgovor sa nezadovoljnim pacijentom. Scenario 2: u toku rada lekar dobija poziv sa recepcije da pacijent koji je prethodnog dana bio na terapiji ima pritužbe. Doktor počinje da se oseća izuzetno uznemiren vestima, oseća se neprijatno i vidno je pod stresom.

Ovi primeri pokazuju kako slični stresori različito percipirani u istom scenariju mogu različito uticati na istu osobu. Pronalaženje resursa koji se mogu koristiti svakodnevno, kao što je samosaosećanje, može pomoći u ograničavanju uticaja određenih stresora. Stoga, samosaosećanje može imati potencijal da izgradi otpornost lekara na aktuelne stresore.

Šta je samosaosećanje?

Samosaosećanje podrazumeva da se prema sebi ponašate sa ljubaznošću i prihvatanjem koristeći reči i misli koje imaju kontekstualni smisao, kao što biste to učinili prema prijatelju koji ima problem ili pati. Radeći ovo, neko može pomoći u smanjenju pritiska koji se često javlja na sebe, što može ograničiti nečiju sposobnost da dobro funkcioniše i napreduje. Praksa samosaosećanja, izbegavanje samokritike i poređenja sebe, ima potencijal da motiviše osobu da dostigne sopstveni potencijal, dok neguje samosvest i vidi sebe jasno i iskreno sa prihvatanjem.

Koje su neke uobičajene zablude o samosaosećanju?

Često pojedinci u razgovoru izjavljuju da im je tema samosaosećanja bila teška za implementaciju. Osećaju se često pomalo neprijatno zbog ideje da je samosaosećanje samoljublje jer može izgledati lažno i nestvarno, ili narcisoidno. Ova uobičajena zabluda može sprečiti pojedinca da je praktikuje.

Tvrdilo se da je samosaosećanje teško razumeti i praktikovati. Nedostatak razumevanja samosaosećanja i načina na koji se može udobno praktikovati na dnevnoj bazi će zauzvrat ograničiti istraživanje stomatologa o tome kako samosaosećanje može doneti potencijalnu vrednost njihovim životima.

Kako stomatolozi mogu da neguju i primenjuju samosaosećanje?

Prepoznavanje

Samosaosećanje se može praktikovati tako što ćete prvo prepoznati kada se javlja samokritika i samofrustracija i šta je okidač.

Mašta

Može biti od pomoći zamisliti kako se bliski prijatelj oseća zbog određenog stresora i zamisliti kako bi neko razgovarao sa njim ili njom da bi ga uverio ili smanjio bol koji oseća.

Praksa

Redovno praktikovanje samosaosećanja može poboljšati neurološke puteve za primenu ovog blagotvornog mehanizma. U trenucima kada težimo perfekcionizmu i ne uspemo da ga postignemo, prirodni povratak u samofrustraciju može biti uobičajena podrazumevana reakcija. Međutim, kada se perfekcionizam ne postigne, umesto samofrustracije ili samokritike, pozitivne misli poput „Dao sam/dala sam sve od sebe u ovom trenutku, to je sve što mogu i priznajem“ ili „Nastavljam da učim svaki dan i prihvatim kvalitete koje imam“ mogla bi biti pozitivna alternative. Uz ponavljanje i redovnu vežbu, postaće lakše da počnemo redovnije da saosećamo sa sobom.

Kako stomatolozi mogu praktikovati samosaosećanje?

Svaki put kada stomatolog pribegne negativnim unutrašnjim rečima samofrustracije, samokritike, samoosuđivanja, on/ona treba da prepozna priliku da automatski pređe na pozitivne reči samosaosećanja, ljubavi i poštovanja prema sebi i samoprihvatanja, baš kao što bi to uradili za prijatelja.

Međutim, teško je priznati svoju odgovornost za sopstveno dobro. Prepoznavanje ovoga i jednostavno vođenje dnevnika situacija i sopstvenih reakcija, ali i traženje pomoći od kolega, prijatelja ili članova porodice može pomoći.

Budućnost kultivisanja automatizovanog samosaosećanja među doktorima stomatološke medicine

Promena stigme i pogrešnih shvatanja o samosaosećanju i započinjanje razgovora na stomatološkim fakultetima i među stomatološkim timovima omogućiće da praksa samosaosećanja postane mejnstrim. Pesnik Rumi je napisao: „Naš zadatak nije da tražimo ljubav, već samo da tražimo i pronađemo sve prepreke u sebi koje smo izgradili protiv nje“, a učenje veštine samosaosećanja može pomoći da se razbiju barijere ljubavi, kako za sebe i za druge.

Stomatolozi bi trebalo da potraže i pronađu barijere koje su izgradili u sebi, da ih smanje i praktikuju samosaosećanje kako bi zadržali način razmišljanja da su dosledno ljubazni prema sebi usred sveta koji se stalno menja i kako bi povećali svoju sposobnost da napreduju. Zamislite šta bi moglo da dođe u Vaš život kada postanete dobri u tome da budete dobri prema sebi, kao i prema ljudima oko Vas.