Faktori povezani sa poslom pružaoca stomatoloških usluga

Franziska Beier, Dental Tribune International

pon. 21 jun 2021

Podeli

Sačuvaj

LINKÖPING, Švedska: Istraživanje usredsređeno na faktore koji su povezani sa blagostanjem i zdravim i dugim radnim vekom pružalaca oralne zdravstvene zaštite je retko. Istraživači iz različitih zdravstvenih tela u Švedskoj sproveli su studiju koja ima za cilj da analizira koji pružaoci oralne zdravstvene zaštite ostaju zdravi na poslu i koji organizacioni, radni i zdravstveni faktori tome doprinose.

Ukupno 486 stomatologa, zubnih higijeničara i stomatoloških sestara iz švedskih stomatoloških klinika učestvovalo je u upitniku tokom 2012. i 2014. godine koji je sadržavao pitanja o demografskim podacima, zdravstvenim pokazateljima i radnim i organizacionim faktorima. Pružaoci stomatoloških zdravstvenih usluga bez bolovanja ili pogoršanog zdravstvenog stanja bili su ispitivani o njihovoj percepciji vođstva, podršci na poslu, uslovima rada, kontroli i zahtevima posla, radnoj sposobnosti i zdravlju. Njihovi odgovori su zatim upoređeni sa rezultatima davalaca stomatoloških usluga koji su prijavili prisustvo bolesti i/ili odsustvo sa posla zbog bolesti. Za analizu podataka, učesnici su klasifikovani u tri grupe: zdrava grupa, poluzdrava grupa i grupa bolesnih. Ispitanici su klasifikovani kao zdravi ako nisu prijavili bolovanje ili prisustvo bolesti u 2012. ili 2014. godini. Tri grupe nisu pokazale značajne razlike u pogledu pola, starosti, profesionalne kategorije, veličine klinike, broja godina u stomatološkoj službi ili radnih sati nedeljno. Istraživači su utvrdili da su faktori zbog kojih je verovatnije da pripadaju zdravoj grupi bili: dobra fizička radna sposobnost, odsustvo bolova u vratu, zglobovima, rukama i donjem delu leđa, bez mišićno-skeletnih simptoma u ramenima, primećen nizak napor pri kraju radnog dana i odsustvo problema sa spavanjem.

Dr Charlotte Wåhlin. (Fotografija: Charlotte Wåhlin)

Dental Tribune International kontaktirao je glavnu autorku dr Charlotte Wåhlin, koja je predavač na Odeljenju za zdravlje, medicinu i negu na Univerzitetu Linköping, kako bi je pitali kakve bi posledice trebalo da slede nakon rezultata ove naučne studije. Ona je odgovorila: „Naša poruka je da je moguće organizovati posao na takav način da se spreče povrede. Poslodavci i zaposleni moraju da se angažuju u sistematskom upravljanju radnim okruženjem, da prepoznaju rizike i da imaju plan kako da se nose sa njima. Poslodavci treba da pitaju svakog zaposlenog šta za njega mogu učiniti za unapređenje zdravlja na radnom mestu. Naši rezultati studije pokazuju da zaposleni imaju različite potrebe i da se njihovo zdravlje očigledno razlikuje. “

Dr Wåhlin je radila kao ergonomista i savetnik za zaštitu na radu u Švedskoj. Rekla je da se zainteresovala za radno okruženje stomatoloških profesionalaca i da je „pružala edukaciju stomatološkim stručnjacima o merama preventivnog rada, kao i pomagala zaposlenima koji se vraćaju na posao i koji su bili odsutni zbog bolovanja“.

Na pitanje da li se prečesto zanemaruje ergonomski aspekt stomatološke profesije - posebno u vreme SARS-CoV-2 u kojem je većina ljudi zabrinuta zbog virusne infekcije, a ne zbog telesnog oštećenja, rekla je da bi stomatološki stručnjaci sigurno mogli postati više uključeni u preventivne meree. „Međutim, moramo istovremeno da procenimo i fizičku i mentalnu izloženost da bismo videli celu sliku, uključujući faktore koji utiču na pojedinca, grupu u celini i menadžmenta. Moj utisak je da stomatološka struka ima akutnije pacijente u vreme SARS-CoV-2 i da to zaista može negativno uticati na izloženost poslu “, naglasila je.

Dr Wåhlin preporučuje stomatolozima da koriste ergonomske vežbe u svakodnevnoj praksi kako bi sprečili poremećaje povezane sa vrstom profesije. „Pokušajte da unesete više fizičkih i mentalnih varijacija tokom radnog dana. Ustanite kada pišete medicinske kartone, koristite ergonomsku radnu opremu, na primer naočare i dobre ergonomski dizajnirane stolice. Takođe, testirajte različite instrumente i nagnite vrat povlačenjem brade kako biste smanjili opterećenje na vratu, a umesto da savijate leđa, pokušajte da se savijete iz kuka. “

Dodala je: „Takođe je važno da nagnete glavu pacijenta umesto svoje i ne oklevajte, nego nagnite stolicu daleko unatrag. Drugi korisni saveti su održavanje „pešačkih“ sastanaka (u šetnji) i zakazivanje administrativnih obavezaa za sredinu dana. Razgovarajte jedni sa drugima, sarađujte kako biste stvorili varijacije u svojim radnim zadacima! “

Autori studije su zaključili: „Razumevanje odnosa između radnih uslova i blagostanja presudno je za mogućnost dizajniranja specifičnih intervencija za pružaoce oralne zdravstvene zaštite koje će poboljšati njihove radne uslove i zdravlje. Predlažemo da se buduće intervencijske studije fokusiraju na to kako resursi na radnom mestu utiču na zdravlje i dobrobit zaposlenih. “

Naučno istraživanje pod nazivom “Work and health characteristics of oral health providers who stay healthy at work—a prospective study in public dentistry”, objavljeno je onlajn 6.aprila 2021. u European Journal of Physiotherapy, pre objavljivanja u štampanom izdanju.

Oznake: