DT News - Serbia & Montenegro - Kako držati preosetljive zube pod kontrolom

Lisa Taunshend

sub. 29 januar 2011

Sačuvaj

Preosetljivost dentina odlikuje kratak oštar bol koji nastaje izlaganjem dentina nadražajima, prvenstveno toploti, odnosno hladnoći, isparenjima, dodiru, osmotskim ili hemijskim nadražajima, i koji se ne može pripisati nikakvom drugom obliku dentalnog poremećaja ili patologije.

Na Godišnjem svetskom kongresu FDI (Svetske federacije stomatologa) nedavno održanom u gradu Salvador de Baija u Brazilu, kompanija GlaxoSmithKline je podržala održavanje simpozijuma posvećenog temi preosetljivosti zuba. Prvi govornik bio je profesor Martin Edi (Martin Addy). Edi je predavač na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Bristolu.
Njegovo predavanje, „Preosetljivost dentina: Poimanje zdravstvenog stanja“, imalo je za cilj da postavi okvir za sagledavanje prihvaćenih definicija preosetljivosti i mogućih razloga nastanka ovog zdravstvenog stanja.
Edi je opisao istoriju saznanja stomatologa o stanju preosetljivosti dentina citirajući izjavu Džonsona i saradnika iz 1982. godine: „To je zagonetka sa kojom se često susrećemo, ali koju slabo razumemo. Iako svest o ovom zdravstvenom stanju postoji više od stotinu godina, još uvek o njemu ima puno nepoznanica“.
Definišući pojam preosetljivosti dentina, Edi se pozvao na Holanda i saradnike i njihovu odrednicu „Preosetljivost dentina odlikuje kratak oštar bol koji nastaje izlaganjem dentina nadražajima, prvenstveno toploti, odnosno hladnoći, isparenjima, dodiru, osmotskim ili hemijskim nadražajima, i koji se ne može pripisati nikakvom drugom obliku dentalnog poremećaja ili patologije“.
On je napomenuo da je veoma teško postaviti kliničku dijagnozu preosetljivosti s obzirom da osetljivo i neosetljivo tkivo slično izgledaju prilikom specijalističkog pregleda.
Opisao je i najšire prihvaćenu teoriju preosetljivosti – hidrodinamičku teoriju. Objašnjavajući hidrodinamički mehanizam zuba, pozvao se na istraživanje koje se bavilo proučavanjem osetljivog i neosetljivog zuba. Rezultati istraživanja su pokazali da unutar osetljivog zuba ima i do osam puta više dentinskih tubula, te da je njihov prečnik dva puta širi u odnosu na tubule neosetljivog zuba.
Sledeći govornik bila je profesorica Nikola Vest (Nicola West) iz Stomatološke bolnice i visoke škole iz Bristola. Njeno izlaganje „Preosetljivost dentina: Važnost anamneze“ bavilo se pitanjima etioloških činilaca nastanka preosetljivosti.
Ona je istakla uticaj preosetljivosti dentina na ponašanje pacijenata čiji je kvalitet života narušen ovim zdravstvenim stanjem. Ona se usredsredila na činjenicu da dentin mora da bude izložen kako bi nastala bolna preosetljivost, a da je izložen dentin uglavnom posledica povlačenja gingive, oštećenja gingive usled parodontopatije ili erozije zubne gleđi.
Čest uzrok povlačenja gingive je povreda na liniji desni koja obično nastaje usled suviše energičnog pranja zuba. Nikola Vest zato savetuje da se, pri pokušaju utvrđivanja razloga preosetljivosti, pažnja obrati na četkicu za zube i način na koji je pacijent koristi, ali je upozorila i na poteškoće koje mogu nastati s obzirom da pacijenti menjaju svoje ponašanje tokom posmatranja.
Ona je takođe razmatrala eroziju gleđi duž zuba. Objasnila je razliku između intrinzično uzrokovane erozije nastale usled gastro-ezofagealnog refluksa i ekstrinzično uzrokovane erozije usled dejstva kiselina iz hrane i napitaka. Govoreći o eroziji uzrokovanoj spoljnim činiocima, naglasila je važnost problema izloženosti zuba kiselinama zbog prehrambenih navika pacijenta. Mnoštvo problema izgleda da potiče od velike ponude raznovrsnih sokova i gaziranih pića.
Prema statistici prodaje sokova u 2009. godini u Velikoj Britaniji, popije se zapanjujujućih 229,1 litara sokova godišnje po osobi, što je 0,65 litara sokova dnevno! Za osobu predisponiranu za eroziju gleđi, ova količina predstavlja ozbiljan rizik od negativnog uticaja kiselina.
Nikola Vest je uputila poziv na redovan skrining u vezi sa istrošenošću zuba i erozijom gleđi, što je posebno važno jer je životni vek pacijenata i njihovih zuba produžen , a postoje brojni tretmani koji pomažu u smanjenju intenziteta bolne preosetljivosti. Ona je navela i neke preporuke koje stomatolozi mogu dati pacijentima: smanjiti učestalost izlaganja zuba kiselinama, izbegavati konzumiranja kisele hrane i napitaka uveče i tokom noći, ne mućkati tečnost u ustima, izbegavati pranje zuba neposredno posle izlaganja kiselinama.
Sledeći je izlagao dr Stiven Mejson (Dr. Stephen Mason). Njegovom prezentacijom „Zubna pasta Senzodin kao brza i dugotrajna zaštita“ predstavljena je najnovija paleta proizvoda za borbu protiv bolne preosetljivosti zuba kompanije GlaxoSmithKline. Mejson je izneo detalje receptura Senzodin proizvoda korišćenih u prošlosti, čiji je sastojak stroncijum-hlorid predstavljao problem zbog ukusa koji se nije sviđao potrošačima, te pitanje odsustva fluora zbog neslaganja dva jedinjenja. Kasnije je stroncijum-hlorid zamenjen stroncijum-acetatom koji je pogodan za kombinovanje sa fluorom, ne ostavlja mrlje I ima bolji ukus. To je dovelo do razvoja proizvoda koji se na tržištu promoviše kao Senzodin “Rapid Relief”.
Mejson je komentarisao neka od kliničkih ispitivanja koja su sprovedena na proizvodu “Rapid Relief”, jedno u kojem je ovaj proizvod ispitivan uporedo sa određenom zubnom pastom sa fluorom, i drugo ispitivanje u kojem se isti proizvod poredi sa zubnom pastom konkurentskog proizvođača koja sadrži osam-postotni rastvor arginin-kalcijum karbonata.
Ispitivanja su pokazala da je došlo do značajnog smanjenja bola koje su pacijenti osećali i to kako odmah nakon primene količine paste veličine zrna graška direktno na zube, tako i nakon određenog perioda primene pomoću četkice za zube dva puta dnevno. Gotovo u svakoj ispitivanoj grupi, kod ispitanika koji su koristili “Rapid Relief” proizvod, došlo je do najznačajnijeg poboljšanja.
Poslednji u nizu predavača na simpozijumu bio je profesor Eduardo M.B. Tinoko (Eduardo M.B. Tinoco), profesor saradnik sa Univerziteta države Rio de Žaneiro. Njegovo predavanje “Praktičan pristup kontroli preosetljivosti dentina u praksi” se bavilo pitanjima dijagnoze i kontrole ovog stanja kod pacijenata u praksi. Predavanje je održao na portugalskom jeziku, uz obezbeđen prevod na engleski jezik.
Nakon uvodnog osvrta na učestalost pojavljivanja ovog stanja, moguće uzroke i definiciju preosetljivosti dentina, koju je Edi ranije detaljnije obradio, Tinoko je postavio pitanje “Kako lečiti bolnu preosetljivost dentina?”.
U praksi, jednom kada je dijagnoza pravilno postavljena i kada su isključeni ili zalečeni drugi uzroci, dobar početak u procesu kontrole preosetljivosti jeste prepoznavanje etioloških činilaca i njihova prevencija promenom prehrambenih navika I davanjem uputstava za pravilnu oralnu higijenu, navodi Tinoko.
Drugi uzročnici koje je komentarisao, a koji izlaze iz okvira prethodno pomenutih u izlaganjima, uključuju prevashodno profesionalne činioce i oštećenja zuba nastala kod aktivnih takmičara plivača ili kod degustatora vina.
Naravno, pominjanje vina privuklo je pažnju publike, te je Tinoko demonstrirao kako se pravilno proba vino. Da bi potpuno uživali u vinu, zadržite gutljaj u ustima, pazeći da njime pokrijete sve receptore ukusa na jeziku. Polako uživajte u ukusu pre nego što vino progutate ili isljunete. Uz početnu aromu, otkrićete da vino ima i naknadnu aromu koju često nazivaju finiš.

Tinoko je nastavio sa izlaganjem o dodatnim terapijskim metodama koje pacijenti primenjuju kod kuće, kao i o intervencijama u stomatološkoj ordinaciji. Kliničke intervencije obuhvataju upotrebu premaza i zaštitnih lakova, korišćenje glasjonomera za pokrivanje zahvaćenih područja, laserske tretmane ili hirurško uklanjanje mukogingivalnih anomalija.
Izlaganje je završio zaključkom da je potrebno aktivno sprovoditi skrining svih pacijenata da bi se olakšalo pravilno postavljanje dijagnoze. U potpunom otklanjanju ili ublažavanju intenziteta bolne preosetljivosti trebalo bi da pomogne savetovanje pacijenata u vezi izmena prehrambenih navika, kao i preporuke da se zubi peru dva puta dnevno pastom za desenzibilizaciju zuba, uz povremeno nanošenje paste na bolna mesta – što predstavlja izuzetno efikasnu, jeftinu i neinvanzivnu metodu lečenja.
Simpozijum je bio odlična prilika za delegate da steknu uvid u najnovije metode lečenja pacijenata sa bolnom preosetljivošću zuba, uz iscrpne informacije o proizvodu Sensodine Rapid Relief.

To post a reply please login or register

Povezani članci

Erozije zuba – kako nastaju i kako ih kontrolisati?

U svakodnevnoj stomatološkoj praksi sve češće susrećemo pacijente sa različitim nekarijesnim oštećenjima zubnog tkiva. Pored atricija, abrazija i ...

Kako bruksizam utiče na zubne nadoknade?

MALME, Švedska: Istraživanja su pokazala da bruksizam ne samo da uzrokuje oštećenje zuba, već može dovesti i do gubitka implantata. Da bi dodatno ...

Luksuzne četkice za zube u ponudi nemačke kompanije po ceni od €3,200

Dizeldorf, Nemačka: Za većinu ljudi četkica za zube nije ništa više od običnog predmeta za svakodnevnu upotrebu. Košta svega ...

Inženjeri prave zube od ćelija desni pacijenata

London, Velika Britanija: Dosada je istraživanje o zubima proizvedenim bioinženjeringom bilo, pre svega, usredsređeno na korišćenje embrionalnih ...

Nega zuba kod dece i kolor plombe

Preskakanje večernjeg pranja zuba može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti

SUITA, Japan: Svetska zdravstvena organizacija izveštava da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u svetu i da postoje dokazane veze između ...

STRES KOD STOMATOLOGA - Stres i kako ga prevazići 2.deo

Stres je sastavni deo naše svakodnevnice. Stres može da nas motiviše, da nas vodi ka napretku u životu i da nam da snage da izdržimo sve izazove s ...

Popravke zuba bez bušenja jednako su uspešne kao amalgamske plombe

Dubai/Lajpcig: Prema izjavama naučnika iz Johanesburga u Južnoj Africi, metod popravke zuba koji se koristi u zemljama u razvoju mogao bi biti ...

Socijalna izolacija utiče na smanjenje broja zuba kod starijih osoba

NJUJORK, SAD/ŠANGAJ, Kina: Brojni dokazi pokazuju da društvena izolacija i usamljenost mogu uticati na opšte zdravlje i blagostanje. U novoj studiji, ...

Intoksikovan pacijent kod stomatologa: Može li upotreba marihuane ometati lečenje zuba?

ČIKAGO, SAD: Državna legalizacija marihuane u SAD počela je da se uvodi 2012. godine, a upotreba lične i medicinske marihuane je u porastu. Međutim, ...

Edukacija

Webinar uživo
pet. 26 april 2024
6:00 (CET) Belgrade