Sistematski pregled naučne literature za bolje razumevanje periimplantitisa

Istraživači su u svoje istraživanje uključili 33 objavljena naučna članka koji su predstavili sistemske preglede i meta-analize o periimplantitisu. Iz tih objavljenih stručnih radova dali su odgovor na nekoliko pitanja u vezi periimplantitisa, uključujući faktore rizika i mikroorganizme koji se povezuju sa periimplantitisom, kao i koje su najbolje dijagnostičke i terapeutske opcije.

Periimplantitis se češće javlja kod pacijenata sa dijagnozom parodontitisa, kod osoba sa nekontrolisanim dijabetesom i kardiovaskularnim oboljenjima, kao i kod pušača. Periimplantitis se takođe povezuje sa povišenim nivoom specifičnih citokina, vrstom proteina koji su neophodni za imuni system. Dentalni implantati mogu da budu površina na kojoj na kojoj se naseljavaju i rastu mikroorganizmi. Pojedini bakterijske vrste i neki virusi, kao npr. Epstein–Barr virus, češći su kod pacijenata sa dijagnostikovanim periimplantitisom. Ovi mikroorganizmi formiraju biofilm i dovode do uplae karakteristične za periimplantitis.

Stomatolozima je sad na raspolaganju koncizna lista faktora kojom mogu da odrede pacijente sa implantatima kod kojih postoji predispozicija za pojavu periimplantitisa, pa mogu da pomnije da prate pacijente kod kojih postoje faktori rizika. Autori ovog istraživanja zaključili su da pet godina nakon ugrađivanja implantata raste rizik pojave periimplantitisa, a taj rizik se može smanjiti programima podrške pacijentima sa faktorima rizika.

“Važno je da shvatimo da dentalni implantati zahtevaju istu negu i brigu kao i prirodni zubi, posebno kod pacijenata sa povećanim rizikom pojave periimplantitisa,” izjavila je glavni autor ovog istraživanja dr Miriam Ting sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta Kornberg.

Autori istraživanja su iz literature izdvojili neke hirurške i nehirurške tretmane, kao i njihove kombinacije, koje su uspešne u lečenju periimplantitisa, ali ipak nije ustanovljeno da postoji neki univerzalni standardni terapijski postupak koji bi se mogao izdvojiti kao najdelotvorniji. U postojećoj stručnoj literature postoje čak različite definicije periimplantitisa što još dodatno otežava stomatolozima pravilnu dijagnozu i lečenje ovog stanja. U cilju standardizovanja definicije periimplantitisa neophodno je uraditi u budućnosti još dodatna istraživanja i sprovesti obimnije kliničke eksperimente kojim bi se odredio koji terapijski postupak ima najbolje rezultate.

Istraživanje pod nazivom “Peri-implantitis: A comprehensive overview of systematic reviews” objavljeno je juna 2018.godine u časopisu Journal of Oral Implantology.

Ознаке: