Sindrom “zaposlenika” u svojoj stomatološkoj ordinaciji

U ogromnoj većini slučajeva stomatolozi bi sami sebe sabotirali, dovodeći svaki sledeći korak u zamku „zaposlenog“ u sopstvenoj ordinaciji. Ova zamka je nevidljiva golim okom, ali najlakši način da je prepoznate jeste ako imate radno mesto, a ne posao. Ili drugačije rečeno – radite "u" svom poslu, umesto "na" svom poslu.

Za sve Vas koji ovo čitate i mislite da reči "stomatologija" i "biznis" ne pripadaju istoj rečenici, želim da podelim sa Vama svoju definiciju biznisa. Mnogi imaju negativno mišljenje o pojmu "biznis", što ne može biti dalje od istine. Biznis nije manipulacija kupcima kojoj neprestano svedočimo kroz bezbroj reklama i tržnih centara. Biznis nije telemarketing gde ćete dobiti i komplet noževa na poklon, ako naručite odmah i sada. Biznis nije veštačko naduvavanje cena na koje ćete stavljati još veće popuste, da biste kupca odvratili od prave cene.

Biznis je intelektualni sport. A svaki sport ima svoj jezik i svoja pravila. Ako ne znate jezik i pravila, ne možete se baviti sportom. Prema ovoj definiciji, stomatologija je svakako grana medicine koja ima i svoju poslovnu stranu. U poslednjih 10 godina usudio bih se da kažem veoma izraženu poslovnu stranu.

Paradoks  stomatologije je da najveći problemi u stomatologiju nisu klinički, već poslovni. Upoznao sam dosta stomatologa koji su imali odlično kliničko znanje, ali su jedva sastavlja kraj sa krajem. Kao što sam upoznao i stomatologe sa prosečnim kliničkim znanjem, koji su odlično zarađivali i gradili ozbiljne biznise. Uzrok problema je nedovoljan nivo poslovnih veština potrebnih za rešavanje poslovnih problema.  Posjedica je već opisani sindrom "zaposlenih" u svojoj sopstvenoj ordinaciji.

Da bi postigao poslovni uspeh, svaki stomatolog mora da savlada 3 uloge:

1. Umetnik
2. Operater
3. Vlasnik

Umetnik treba da savlada klinički deo profesije, rukovodeći se principima estetike koje svi pacijenti na kraju žele. Tu se krije strast koju treba pretočiti u završni rad koji će promeniti život pacijenta. Operater je neophodan da integriše sva klinička znanja kroz kontinuirano ponavljanje i da razvije sposobnost rešavanja kliničkih problema, ali tek u ulozi vlasnika će početi da stvara temelje poslovne i lične slobode.

Zašto kažem lična sloboda? Jer posao je u krajnjoj liniji i duhovno iskustvo – poligon međuljudskih odnosa u kojem provodimo većinu života.

Dakle, koje su ključne razlike između uloga? Umetnik je zaljubljen u svoju uslugu i proizvod – ali ne zna kako da zarađuje bez operatera i vlasnika. Operater se bavi taktičkim problemima, a vlasnik rešavanjem stvarnih problema i strategije. Vlasnik odlučuje gde mu se posao trenutno nalazi, a gde treba da bude za godinu, tri ili pet godina. Operater na tom putu traži taktička rešenja za probleme, pa je upravo zbog toga jedna od najvažnijih stvari koju vlasnici ne bi trebalo da delegiraju drugima jeste definisanje početne tačke i destinacije svog poslovanja. Jer ako ne znaš kuda ideš, svaki put će te tamo odvesti.

Operater menja svoje vreme za platu, a vlasnik svoje vreme ulaže u stvari i aktivnosti koje mu život ispunjavaju smislom. Operater se na kraju umori, bez obzira na zarađeni novac, kojim ne može da popuni unutrašnju prazninu. vlasnik zna da sreća vodi ka uspehu, ali ne i obrnuto. Vlasnik zna da je uspeh dobijanje onoga što želimo, ali da je istinsko ispunjenje davanje onoga što imamo.

Nikad ne morate da postanete vlasnik, ali morate da savladate poluge te ključne uloge. Samo na tom nivou počinje Vaša lična, finansijska i svaka druga sloboda. Ili kako je jedan od vodećih evropskih stomatologa, dr Cyril Gaillard, rekao: „Dugo sam verovao da su moje kliničke veštine ključ mog uspeha. Godinama sam posećivao najbolje kliničke edukacije širom sveta. Ali u jednom trenutku sam dostigao granicu koju nisam mogao da pređem. Tek kada sam počeo da radim na svojim poslovnim veštinama, uspeo sam da postignem puni uspeh. Paradoks je bio da što sam bio bolji u biznisu, to sam bio bolji u stomatologiji.”