Države Evropske unije troše gotovo 80 milijardi evra na stomatološku zdravstvenu zaštitu

Stomatološka oboljenja kao što su dentalni karijes, periodontalna oboljenja i oralni kancer, veoma su rasprostranjena i predstavljaju jedno od najvećih opterećenja zdravstvenog sistema u celom svetu. Bez obzira na tu činjenicu, u Evropi ima veoma malo relevantnih raspoloživih podataka o oralnom zdravlju stanovništva, a zapaža se i nedostatak sistemske podrške prevenciji u ovoj oblasti. Ideja za izradu izveštaja o troškovima stomatološkog lečenja u EU potekla je od organizacije Platforma za bolje oralno zdravlje u Evropi, sa težnjom da se proširi baza podataka i da se iznađu nove mogućnosti za unapređenje saradnje sa zakonodavstvom Evropske unije, a u cilju poboljšanja strategije stomatološke zdravstvene zaštite, kao i ubrzanja procesa razmene informacija o dobroj lekarskoj praksi. U ime ove organizacije, dr Rina Patel, konsultant iz oblasti stomatologije, objašnjava nekoliko ključnih činjenica u vezi sa oralnim zdravljem, uključujući podatke o prevalenci i trendove u oboljevanju, kao i procenu posledica po privredu.

Tendencije oralnih oboljenja

U izveštaju se navodi da, uprkos globalnoj tendenciji smanjenja pojave karijesa, ova bolest i dalje ostaje veliki problem za brojne zajednice, posebno u zemljama Istočne Evrope, kao i za siromašnije slojeve stanovništva u svim zemljama članicama EU.
Procenjuje se da više od polovine Evropljana pati od nekog oblika periodontitisa, dok preko deset odsto stanovništva pati od teškog oblika ovog oboljenja sa prevalencom koja se penje na čak 70-85% u starosnoj grupi od 60 do 65 godina. Čini se da kvalitet periodontalnog zdravlja u EU opada usled povećanog broja starijih osoba sa očuvanom denticijom, kao i zbog povećane stope oboljevanja od dijabetesa.
Rak usne duplje je osmi po redu u svetu po učestalosti pojavljivanja, kako se navodi u ovom izveštaju. U EU kancer usana i usne duplje je na dvanaestom mestu po učestalosti kod muške populacije. Tokom 2008. godine registrovano je 132.000 slučajeva kancera glave i vrata širom Evrope, sa 62.800 smrtnih ishoda. Najveća učestalost oboljevanja je u Mađarskoj i Španiji. Najnoviji trend u oboljevanju od oralnog kancera pokazuje porast incidence oboljevanja kod žena i mladih osoba. Povrh toga, smrtnost usled oralnog kancera je i dalje u porastu u nekoliko istočnoevropskih zemalja članica.

Uticaj oboljevanja na privredu

Računica po pitanju troškova vezanih za nabavku sredstava za stomatološku zdravstvenu zaštitu predstavlja pravi izazov usled nedostatka podataka, teškoća u vrednovanju sredstava isplaćenih u te svrhe, odnosno, vrednovanju indirektnih troškova nastalih u vezi sa socijalnim izdvajanjima usled posledica lošeg oralnog zdravlja. Imajući sve to u vidu, iznos sredstava utrošenih na potrebe stomatološke zdravstvene zaštite može biti samo procenjen. Tokom 2010. godine javna i privatna izdvajanja u ove svrhe u svih 27 zemalja članica procenjuju se na 76 milijardi evra. Tokom 2012. godine ukupna izdvajanja biće 79 milijardi evra. Ako se ovaj trend nastavi, godišnja izdvajanja biće čak 84 milijarde tokom 2015., odnosno 93 milijarde evra 2020. godine. (Potrošnja u svakoj od 27 zemalja članica EU detaljno je navedena u izveštaju.)
Prema podacima iz izveštaja, izdvajanja za lečenje oralnih oboljenja veoma su visoka i ubrzo će prevazići sume izdvojene za lečenje raka, srčanih oboljenja, moždanog udara ili demencije.

Uočene nejednakosti po pitanju lečenja oralnih oboljenja

Razlike u zdravstvenom stanju pojedinaca koje se tiču višeg ili nižeg nivoa obrazovanja, kao i one vezane za profesiju i visinu primanja, uočene su u svim zemljama članicama. Siromašnije socijalne grupe izloženije su rizicima neadekvatne ishrane, kao i zloupotrebi duvana i alkohola, što su sve činioci koji doprinose nastanku i širenju mnogih bolesti. Takođe, uočene su duboko ukorenjene razlike u oralnom zdravstvenom stanju kod pojedinih grupa stanovništva u svim zemljama članicama, i to razlike prema socijalno-ekonomskom statusu, godinama života, polu, opštem zdravstvenom stanju.
Navika redovnih poseta stomatologu najviše zavisi od strukture sistema javne stomatološke zdravstvene zaštite. U zemljama koje omogućuju pokriće troškova stomatološkog lečenja na teret javnog zdravstvenog fonda, veća je stopa odlaska kod stomatologa u odnosu na manje razvijene zemlje članice, kod kojih je stepen pokrića troškova nedovoljan.

Zaključak

„U velikom broju zemalja članica EU, stomatološka zdravstvena zaštita još uvek nije u potpunosti integrisana u nacionalne ili lokalne programe javne zdravstvene zaštite“, zaključuje autor izveštaja. „Jasno se uviđa nedostatak istraživanja u oblasti promocije oralnog zdravlja. Postoji veoma mali broj efikasnih postupaka za evaluaciju strategije stomatološke zdravstvene zaštite i aktivnosti u okruženju. Ovaj problem prati i nedostatak uporedivih podataka i postupaka za pristup podacima o oralnom zdravlju za područje EU“, dodaje on.
Autor istraživanja daje sledeće preporuke evropskim zakonodavcima: potrebno je zalaganje za poboljšanje oralnog zdravlja kao dela politike EU; neophodno je otklanjati uzroke uočenih razlika u stepenu oralnog zdravlja kod ugroženih grupa stanovništva; važno je ohrabrivati razmenu iskustava po pitanju dobre lekarske prakse; mora se unaprediti sistem prikupljanja i raspoloživost podataka i baza za širenje znanja; potrebno je pružiti podršku razvoju kvalitetne radne snage u oblasti stomatologije u Evropi.
Organizacija Platforma za bolje oralno zdravlje u Evropi zajednička je inicijativa Evropske asocijacije stomatološke zdravstvene zaštite, Udruženja za dentalnu edukaciju u Evropi, programa oralnog zdravlja kompanije Wrigley, službe za potrošače kompanije GlaxoSmithKline i Veća evropskih sekretara u ministarstvima zdravlja za pitanja stomatologije.
Kompletan izveštaj objavljen pod originalnim naslovom „The state of oral health in Europe“ može se učitati sa internet stranice organizacije www. oralhealthplatform.eu.