DT News - Serbia & Montenegro - Uklanjanje zubnog karijesa: Budite sigurni da ste doneli pravu odluku uz pomoć FACE metode

Dr Volfgang Bukala (Dr. Wolfgang Buchalla)

uto. 2 oktobar 2012

Sačuvaj

Da li je karijes ili nije karijes – pitanje je sada, ne samo kod prve dijagnoze, već i prilikom njegovog uklanjanja. Dr Volfgang Bukala, predavač na Univerzitetu u Cirihu, govori o problemima u vezi sa detekcijom zubnog karijesa i objašnjava metodu ekskavacije zubnog karijesa pomoću fluorescentne navigacije - FACE (Fluorescence Aided Caries Excavation) na čijem je razvoju i sam radio. Ova metoda stomatolozima omogućava da jasno identifikuju i selektivno uklone područja pogođena zubnim karijesom.

Doktore Bukala, koje probleme po vašem mišljenju donosi lečenje zubnog karijesa?
VB: Vidim tri različita problema. Kao prvo – zubni karijes je bolest koju ne prouzrokuje samo jedna, već nekoliko stotina vrsta bakterija. Da nije tako, bilo bi nam lako: pacijenti pogođeni karijesom mogli bi jednostavno uzeti antibiotik. Pošto je situacija drugačija, bilo bi poželjno razlikovati svaki tip dekalcifikacije prouzrokovan zubnim karijesom već u ranom stadijumu. Dosada su se uglavnom koristile konvencionalne metode – detaljni pregled instrumentima ili rendgensko snimanje. Rendgen se dobro pokazao za aproksimalnu regiju, a delimično i kod karijesa u okluzalnoj regiji, što su područja kod kojih je izvođenje vizuelnog pregleda otežano. Međutim, obe pomenute dijagnostičke metode imaju svoja ograničenja. Drugi problem je to što mnogi izjednačavaju lečenje karijesa sa restorativnom terapijom. Međutim, prvenstveno je u pitanju lečenje bolesti, a ne puka eliminacija simptoma, odnosno restauracija područja odstranjenih karijesnih lezija. Moje je mišljenje da se više truda mora uložiti u preventivne pristupe tretmanu karijesa. Treći aspekt problema jeste mogućnost da su restorativni postupci zaista neophodni u slučajevima gde je karijes koji je zahvatio zub uznapredovao. Postupak tada ima za cilj sprečavanje daljeg napredovanja karijesa. Restorativni rad u takvim slučajevima mora imati što trajniji učinak. To i danas predstavlja izazov, jer do sada karijes nije svaki put bio precizno identifikovan, ni tokom dijagnostičkog postupka, niti tokom ekskavacije.
Vi ste razvili metodu FACE za detekciju zubnog karijesa kod ekskavacije. Na kom principu je zasnovana?
VB : FACE metoda koristi fluorescentna svojstva zuba. Ukoliko je zub izložen ultraljubičastom zračenju talasne dužine od oko 400 nm, zdrava zubna supstanca emitovaće zelene svetlosne talase. Emisija crvene boje, sa druge strane, ukazuje na zubni karijes. To se dešava jer crvena fluorescencija potiče od prisustva porfirinskih komponenti koju sintetišu bakterije. Tokom nekoliko odvojenih ispitivanja uspeli smo da dokažemo da samo ona zubna supstanca koja je inficirana bakterijama emituje crveno obojeno fluorescentno zračenje.
Da li je moguće metodom FACE odrediti celu lokaciju pogođenu zubnim karijesom?
VB : Da. Glavna prednost FACE metode leži u tome da stomatologu omogućuje da tačno vidi lokaciju pogođenu bakterijskom infekcijom i da samo nju uklanja. Fluorescencija zubarima pruža informacije o pogođenoj lokaciji – za razliku od konvencionalnih metoda. Na primer, prilikom ispitivanja sondom, tvrdoća zuba ispituje se tačku po tačku. Ukoliko je zubna supstanca na dodir meka, to pokazuje da postoji karijes, ukoliko je tvrda, zub je zdrav. Iako se radi o jednostavnom principu, kriterijum za utvrđivanje stepena tvrdoće vrlo je subjektivan. FACE metoda obezbeđuje veću objektivnost. Korisnici tačno vide gde se nalazi granica zdravog tkiva. Testiranjem smo dokazali da FACE metodu odlikuje veoma visoka selektivnost.
Sprečava li metoda mogućnost uklanjanja zdravog tkiva?
VB : U principu da – ali sa sledećim ograničenjem: FACE metoda ne uključuje mogućnost kontrole rada stomatologa. Konačna odluka o tome koliko će daleko ići sa ekskavacijom leži na stomatologu. Ali on može jasno da vidi gde je tkivo inficirano, a gde nije. To je nešto što nijedna druga metoda ne može da mu omogući.
Molim vas da navedete neki konkretan slučaj iz kliničke prakse.
VB : Ukratko ću opisati jednu ekstremnu situaciju. Kod zuba gde je karijes prodro gotovo u zubnu pulpu, postoji rizik da stomatolog tokom odstranjivanja otvori pulpu. Tada je obično neophodno lečenje kanala korena da bi se zub sačuvao. Klasična strategija za sprečavanje nepoželjnog prodora do zubne pulpe je indirektno prekrivanje koje pruža veći sigurnosni prostor do pulpe i, ako je neophodno, omogućava drugu intervenciju, tokom koje će se završiti potpuna ekskavacija karijesa. Upotrebom FACE metode korisnici vide gde je dentin pogođen bakterijskom infekcijom, a gde nije. To znači da stomatolog može doneti na informacijama zasnovanu odluku o tome da li preuzima rizik prodora do zubne pulpe ili ne. Oba načina mogu biti ispravna, što zavisi od individualnog slučaja. Zubar svakako može preciznije raditi u toj osetljivoj regiji oko zubne pulpe i upravo to smatram velikom prednošću ove metode. Konkretno, stomatolog može ukloniti inficirano tkivo u perifernim područjima, dok za centralnu lokaciju koja se nalazi u blizini zubne pulpe može doneti odluku protiv kompletne ekskavacije. FACE mu pruža vizuelne podatke o bakterijskoj infekciji unutar tvrdog zubnog tkiva. Kontrola tvrdoće tkiva korišćenjem sonde u područjima blizu pulpe svakako je veoma teško izvodiva. Sa jedne strane, stomatolog ne želi da prejako pritiska sondu, jer bi tako mogao rizikovati otvaranje pulpe. Sa druge strane, dentin u blizini pulpe je prirodno za nijansu mekši. Upotrebom FACE metode, korisnik prepoznaje ugrožena područja i sa većom sigurnošću može da odluči kako da nastavi postupak.
Koliko već dugo radite na razvoju ove metode?
VB: Sada već desetak godina. Tokom dvogodišnjeg staža u Institutu za istraživanje oralnog zdravlja u Indijanapolisu u SAD intenzivno sam radio na ispitivanju fluorescentnih svojstava zuba. U to vreme to je bila malo poznata tema. Zajedno sa kolegom, došao sam na ideju da bi ova svojstva mogla da se iskoriste kod ekskavacije karijesa, i na koji način da se to učini.

O autoru: Prof. dr Volfgang Bukala (Wolfgang Buchalla) studirao je stomatologiju u Berlinu i Hajdelbergu, a doktorirao na Univerzitetu u Frajburgu. Tokom svog dvogodišnjeg staža u SAD bavio se istraživanjem fluorescentnih svojstava zuba. Od 2006. godine radi kao istraživač na Univerzitetu u Cirihu.

To post a reply please login or register

Povezani članci

Preventiva zubnog karijesa - komparacija zalivanja i fluoridnih lakova

HELSINKI, Finska: Dobrobiti preventivnog zalivanja fisura i jamica i flouridnih lakova, i njihova uloga u prevenciji zubnog karijesa su dokazane u ...

Istraživanje potvrdilo da žvakaća guma pomaže u borbi protiv zubnog karijesa

LONDON, Velika Britanija: Iako su dobrobiti upotrebe žvakaćih guma često tema rasprava, postoji veliki broj naučnih istraživanja koja pokazuju da ...

Dentalne asocijacije donele odluku o prestanku investiranja u proizvođače napitaka sa šećerom

Aleksandrija, USA: Međunarodna asocijacija za dentalna istraživanja (The International Association for Dental Research - IADR) i Američka asocijacija za ...

Nova metoda sigurne i ugodne aplikacije lekova će biti uskoro komercijalno dostupna

SINGAPUR: Određeni načini aplikacije lekova, poput npr. rektalnih, mogu biti uznemirujući i neugodni za pacijente. Istraživači sa Nacionalnog ...

DIAGNOcam – nova, laserska metoda aproksimalne dijagnostike karijesa sa mogućnošću snimanja

PROMOTIVNI TEKST PREUZET IZ: KaVo VISION POLSKA 2013 Rendgenski snimci zuba, takozvani BiteWings, trenutno predstavljaju „Zlatni standard“ ...

Studenti stomatologije uče uz pomoć nove tehnologije

BRIZBEJN, Australija: Studenti stomatologije i medicinske sestre obučavaju se od nedavno uz pomoć nove tehnologije u edukaciji u zdravstvu koja se bazira ...

Saradnja među zdravstvenim radnicima može biti od pomoći u smanjenju pojave karijesa

LIMA, Peru: U nedavno objavljenom istraživanju naučnici su radili na razvoju integrisanog programa za redukciju pojave karijesa i smanjenje težih oblika ...

Uklanjanje zalomljenih kanalnih instrumenata – prikaz dva slučaja

Separirani, odnosno zalomljeni instrumenti i dalje predstavljaju izazov za svakog specijalistu endodoncije. Problem uklanjanja ovih instrumenata iz kanala ...

Pljuvačka kao pomoć u zarastanju rana

SANTIAGO, Čile: Za pljuvačku se oduvek zna da blagotvorno deluje na zarastanje rana, a time se bavilo i novo naučno istraživanje kojim se tražio razlog...

Novi vodič o lečenju karijesa i prekrivanju pulpe

SAN DIMAS, Kalifornija, SAD: U novom pregledu ove uvek aktuelne teme, istraživači sa Stevenson instituta za dentalna istraživanja u Kaliforniji objavili ...

Edukacija

Webinar uživo
pon. 29 april 2024
6:30 (CET) Belgrade