DT News - Serbia & Montenegro - Intervju: Krstaški rat protiv preterano agresivnih estetskih stomatologa

Klaudija Dušček, DTI

uto. 23 oktobar 2012

Sačuvaj

Uvek sam imao zdrav odnos prema očuvanju zubne gleđi, čak sam se i na fakultetu bojao da ne brusim previše. Estetske stomatologe često uče da je potrebno žrtvovati zdravo tkivo i umesto njega koristiti porculanske navlake. Veoma mnogo zuba lečeno je kasnije endodontski, jer su oštećeni brušenjem. Ortodontsko lečenje takođe nosi određene rizike, tako da ništa nije u potpunosti bez posledica, ali smatram da su proteze sa namerom ozloglašene delimično i zbog masovne propagande u korist estetskih stomatologa i zubotehničkih laboratorija. Dodatno obrazovanje iz obe oblasti, i to kod vodećih stručnjaka iz celog sveta, pomoglo mi je da shvatim da su brojne strategije lečenja pune nedostataka i labavo zasnovane na naučnim činjenicama. Stomatologu zarada mora biti manje prioritetna od racionalizacije troškova koje pacijent snosi i od onoga što pacijent želi.

Neki ljudi sakupljaju poštanske markice ili novčiće. Međutim, doktor Majkl Zuk ima prilično neobičnu strast: on poseduje kolekciju zuba poznatih ličnosti. Četrdesetdevetogodišnji stomatolog opšte prakse, iako se praksom bavi preko dvadeset i pet godina, postao je poznat tek prošle godine kada je na aukciji kupio jedan od kutnjaka Džona Lenona za trideset hiljada dolara. Nedavno je svojoj kolekciji dodao zubnu krunicu Elvisa Prislija. Zuk se javno zalaže za konzervativniji pristup estetskoj stomatologiji i za holistički zasnovanu obuku stomatologa. Saradnica Dental Tribune Online razgovarala je sa Zukom, koji je, pored toga što je vlasnik uspešne stomatološke ordinacije u Red Diru u Kanadi, takođe i pisac i konsultant iz oblasti marketinga.
Dental Tribune: Doktore Zuk, da li biste se predstavili našim čitaocima i rekli im nešto o svom obrazovanju i dosadašnjoj karijeri?
Dr Majkl Zuk: Rođen sam u Njujorku, a kao dete sam se preselio u Kanadu. Diplomirao sam na stomatološkom fakultetu 1986. godine, otvorio ordinaciju sa kolegom sa fakulteta i još jednim drugom iz osnovne škole. Kao dete uživao sam u umetnosti i nauci i želeo karijeru koja neće podrazumevati preterano naporan rad. Neprekidno radim na pronalascima, kao što su ortodontske proteze za brzo ispravljanje zuba, a bavim se i marketingom u stomatologiji i srodnim razvojnim projektima. Radim kao konsultant na nekoliko marketinških programa i suvlasnik sam uspešne stomatološke ordinacije u Red Diru.
DT: Zbog čega ste i kada odlučili da se bavite stomatologijom?
MZ: Uvek sam poštovao svog zubara i smatrao da bi to bila smislena karijera koja bi objedinila moja interesovanja u oblastima umetnosti i nauke. Još u srednjoj školi sam odlučio da je bavljenje stomatologijom u mom užem izboru budućeg posla. Nisam ni slutio da će stomatologija postati tako revolucionarna profesija.
DT: Vi težite pristupu koji kombinuje estetsku stomatologiju i ortodontsko lečenje. Da li biste opisali prednosti ove kombinacije u odnosu na drugačije pristupe i objasnili zbog čega ste se tome posvetili?
MZ: U stomatologiji je ponekad teško kombinovati različite discipline usled drugačije obuke. Većina estetskih stomatologa pokušava da ispravi zube bez proteze, dok većina ortodonata ne misli da su fasete najbolje rešenje za zdrave zube koji se preklapaju. Ja zastupam korišćenje kompozita umesto keramike u kombinaciji sa ortodontskim lečenjem, što je u suštini hibridno rešenje koje može da ponudi odgovor kod problema sa osmehom koji predstavljaju pravi izazov, na primer, kod ljudi sa preklopljenim ili istrošenim zubima. To znači da pacijent za lečenje plaća samo deo iznosa koji bi platio za stavljanje faseta na sve zube. Takođe, daleko manji deo zubne gleđi se odstranjuje brušenjem. Skraćenje vremena korekcije zubnom protezom čini ovu ideju prihvatljivijom, jer nošenje ortodontskog aparata može da bude dosadno i neprijatno. Išao sam na napredne kurseve planiranja lečenja i došao do zaključka da se svaka situacija može popraviti određenim promenama položaja zuba i nadoknadom istrošene zubne gleđi.
DT: Poznati ste kao kritičar estetske stomatologije iako ste se na početku karijere i sami time bavili. Da li je postojao ključan momenat u kom ste odlučili da promenite pristup?
MZ: Jednom je veoma privlačna mlada dama sa preklopljenim zubom ušla u moju ordinaciju i insistirala da joj zub vizuelno ispravim fasetom umesto da je uputim kod ortodonta. Izgledala je kao Penelopa Kruz, ali nisam uspeo da je ubedim da nosi protezu, pa je napustila ordinaciju. U to vreme nisam prošao specijalističku ortodontsku obuku, ali sam znao da ljude odbija pomisao na godine nošenja ortodontske proteze, tako da je naš cilj da potrebno vreme svedemo na mesece, kada je to moguće, sa prilagodljivim načinima lečenja i sa različitim ciljevima.
Uvek sam imao zdrav odnos prema očuvanju zubne gleđi, čak sam se i na fakultetu bojao da ne brusim previše. Estetske stomatologe često uče da je potrebno žrtvovati zdravo tkivo i umesto njega koristiti porculanske navlake. Veoma mnogo zuba lečeno je kasnije endodontski, jer su oštećeni brušenjem. Ortodontsko lečenje takođe nosi određene rizike, tako da ništa nije u potpunosti bez posledica, ali smatram da su proteze sa namerom ozloglašene delimično i zbog masovne propagande u korist estetskih stomatologa i zubotehničkih laboratorija. Dodatno obrazovanje iz obe oblasti, i to kod vodećih stručnjaka iz celog sveta, pomoglo mi je da shvatim da su brojne strategije lečenja pune nedostataka i labavo zasnovane na naučnim činjenicama. Stomatologu zarada mora biti manje prioritetna od racionalizacije troškova koje pacijent snosi i od onoga što pacijent želi.
DT: Dva su poziva kojima se bavite – stomatolog ste i pisac – i čini se da im je malo toga zajedničko. Ipak obe ove oblasti su u vašoj sferi interesovanja. Možete li objasniti šta svaku od njih čini tako privlačnom za vas?
MZ: Ukoliko ste ozbiljni u vezi sa svojom profesijom, karijerom ili hobijem, prirodno je da učinite korak da zabeležite svoje ideje u književnoj formi. Moji stavovi i osećanja po pitanju ključnih etičkih aspekata stomatološke prakse veoma su snažni, i s obzirom na to da ne uživam u obraćanju publici koja me gađa flašama, radije pišem knjigu i tako se bavim pitanjima koja me muče. Svestan sam da je život kratak i da, ukoliko želimo promenu, moramo da istupimo i kažemo nešto. Napisao sam i knjigu za decu koja se zove „Zub ne treba da boli“, što je bio zabavan i manje kontroverzan projekat.
DT: Javno ste istupili sa svojim stavovima o estetskoj stomatologiji objavljivanjem knjige „Ispovest bivšeg estetskog stomatologa“. Da li vodite ideološki rat protiv estetskih stomatologa?
MZ: Borim se protiv previše agresivnih estetskih stomatologa. Postoje velika imena u svetu kozmetičke stomatologije i oni mlade i povodljive stomatologe uče protokolima koji podrazumevaju oštećenje zuba i dovođenje pacijenata u položaj doživotne potrebe za održavanjem nadoknada i suočavanja sa raznim komplikacijama. Ne želim da ljudi pomisle da su fasete same po sebi loše, ali pojedini stomatolozi ih preterano koriste jer ne znaju kako da primene drugačije metode lečenja ili se jednostavno povode za ciljem ostvarivanja visoke zarade. Članovima mog osoblja jedanput su pretili, jedan kolega je pokušao da me onemogući u kupovini materijala, a jedan je čak pokušao da me izbaci sa seminara, sve zbog objavljivanja moje knjige. Ponekad istina boli.
Knjiga je čak navedena kao kršenje pravila profesije u jednoj žalbi mom matičnom udruženju stomatologa koju je podneo lokalni konkurent. Izgleda da su ljudi zaboravili na slobodu govora! Zamolio sam izdavača da knjigu za sada povuče iz štampe, ali još uvek postoji nekoliko primeraka knjige koji idu od ruke do ruke. Možda ću je ponovo objaviti kada moje udruženje ukine svoje pravilo o „zidu ćutanja“.
DT: U svojoj knjizi skovali ste nove izraze u stomatologiji, na primer Veener Nazi i Smilorexia. Da li biste mogli bliže da objasnite ova dva izraza?
MZ: Želeo sam da knjiga dodatno šokira čitaoce, a s obzirom na to da su oba izraza već ranije bila pominjana u Njujork Tajmsu, pretpostavljao sam da će to biti u redu. Veener Nazi (u slobodnom prevodu: keramički diktator) u osnovi je estetski stomatolog ispranog mozga. On je stereotip previše agresivnog kozmetičkog stomatologa. Čak sam načinio satirični prikaz po uzoru na nemački film „Hitler: Konačni pad“, gde Hitler vidi kraj kozmetičke revolucije. Da bih naglasio poruku, angažovao sam glumca koji u epizodi humorističke serije „Sajnfeld“ (The Soup Nazi) igra ulogu poslužitelja u ekspres restoranu, da odigra scenu i oživi lik keramičkog diktatora. Većina estetskih stomatologa u poslednjih nekoliko godina popušta sa ludilom po pitanju upotrebe keramike, iako nekolicina i dalje istrajava.
Smilorexia označava poremećaj koji se javlja kod osoba opsednutih dobijanjem savršenog osmeha po svaku cenu. Postoje ljudi koji idu na uzastopne hirurške intervencije nakon kojih više ne izgledaju prirodno, kao na primer poznata američka TV voditeljka Džoan Rivers. Ove ljude estetski stomatolozi lako iskorišćavaju, ali stepen perfekcije osmeha kojem oni teže ponekad i stomatologa dovede do kraja, jer smajloreksičari nikada nisu zadovoljni.
DT: Koji trend, po vašem mišljenju, trenutno preovladava u estetskoj stomatologiji? Da li mislite da među estetskim stomatolozima postoje vesnici novog doba i povratka na konzervativnije metode lečenja?
MZ: Naravno, duh je izašao iz boce, i neki od nas podižu glas protiv stare škole estetske stomatologije. Pronašao sam kolegu u Velikoj Britaniji kojeg muče iste brige kao i mene, i čini se da je on neustrašiv predavač na ovu temu – za šta je zaista potrebno imati petlju. Najnoviji trend je estetska ortodoncija, ali postoji problem što je količina informacija koja se dobija tokom jednog treninga zaista ograničena, zato predlažem da stomatolozi obavezno ulože u veći broj kurseva da bi se iz različitih uglova upoznali sa kompleksnim rešenjima i da ne bi pokušavali da primene najjednostavnije metode za svakog.
DT: Poznati ste i kao kolekcionar neobičnih predmeta iz života poznatih ličnosti. Da li imate još neke zanimljive komade, osim zuba Džona Lenona i krunice Elvisa Prislija?
MZ: Postao sam poznat zahvaljujući tome što sam kupio par zuba, ali pokušavam da iskoristim pažnju koju sam privukao da otvorim teme o kojima razmišljam, da pokrenem neke zanimljive projekte, kao i da se zabavim. Ohrabrujem i druge stomatologe da radimo zajedno na promociji njihovih kolekcija, jer svaki zub i svaka poznata ličnost imaju svoju priču. Na primer, Elvis je patio od jake zubobolje baš tog dana kada je preminuo, i moguće je da je zato uzeo veću dozu lekova protiv bolova. Čekam da mi se javi Tom Kruz kada mu otpadne krunica, i on je voljan da mi da novi dragulj za moju kolekciju. Bilo bi lepo imati i metalnu vilicu koju je Ričard Kil u ulozi Čeljusti nosio u filmu o agentu 007! Imam i mlečni zub Džulijana Lenona, i to je zasad kolekcija od tri zuba poznatih ličnosti. Moja žena i troje dece misle da je moj hobi pomalo luckast, ali ja to mogu da razumem.
DT: Stomatologijom se bavite preko dvadeset godina. Da li još uvek uživate u svom poslu i da li ste ikada pomislili da promenite profesiju?
MZ: Pomišljao sam da je vreme da počnem da razmišljam o penziji, ali nekako sam dobio novi vetar u jedra i mislim da će proći još nekoliko godina pre nego što zauvek okačim borer. Oduvek sam uživao u radu na razvoju marketinških strategija i svojim idejama već godinama pomažem stomatolozima širom sveta. Za mene je lako da povežem projekat spajajući tačke: od zuba jednog od Bitlsa do njegovog DNK, odatle do linije nakita sa priveskom koji sadrži genetski materijal Džona Lenona, ili do Rot Star serije umetničkih fotografija karijesom izjedenog kutnjaka, pa sve do pisanja pesmice Love Me Tooth.
Ako verujete da je sve moguće, ako sarađujete sa ljudima koji znaju šta rade, i ako verujete da je ono što imate da izjavite jednako važno kao i ono što govori sagovornik, onda velike stvari mogu da se dogode. Pogledajte samo Kardašijans devojke. Ja mislim da je „izlaženje na kraj sa Zubićima“ daleko zanimljivije!
Hvala Vam na ovom razgovoru!

To post a reply please login or register

Povezani članci

Značaj samosaosećajnosti kod stomatologa

Ljubaznost prema sebi i voljenje sebe su pojmovi o kojima se često govori u kontekstu blaogostanja i brige o sebi. Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi ...

Preterano krvarenje: važnost uzimanja anamneze u stomatologiji

SIDNEJ, Australija: Uzimanje detaljne anamneze je od vitalnog značaja jer pomaže u prepoznavanju stanja koja mogu da utiču na stomatološko lečenje, a ...

Timski pristup – put do vrhunskih estetskih nadoknada

Bavljenje savremenom estetikom očigledno je postalo interdisciplinarna neophodnost. Iz tog razloga, na prestižnim svetskim kongresima sve češće ...

Intervju: Polni hormoni i parodontalno zdravlje

Promene u nivou polnih hormona povezane su sa pojavom i napredovanjem parodontalne bolesti. Dr Ali Çekici, vanredni profesor na Katedri za parodontologiju ...