Studija Evropske komisije preporučuje zabranu zubnog amalgama

U izveštaju je objašnjeno da se alternative koje ne sadrže živu ne koriste u velikoj meri u mnogim državama Evropske unije. Kao razlog navodi se to što se smatra da su alternativna punjenja skuplja od amalgamskih, da mnogi stomatolozi jednostavno nisu obučeni da primenjuju nove metode, a da mnogi od njih misle da kompozitni materijali traju kraće od amalgamskih punjenja. Neki zubari takođe ,,nisu voljni da menjaju svoju trenutnu praksu i ulažu u novu opremu za rukovanje punjenjima bez žive“, navodi se u izveštaju. Takođe, mnogi pacijenti nisu ni svesni da amalgamska punjenja sadrže živu.

U 2007. godini, živa je korišćena za preko 60 različitih namena u Evropskoj uniji, od kojih je zubni amalgam drugi po količini sadržaja žive (24%), odmah posle proizvodnje hlor-alkala (41%). Kada količina žive u proizvodnji hlor-alkala bude smanjena (ciljne godine 2020.), prema Evropskom dobrovoljnom sporazumu o hloru, stomatološka živa postaće glavni izvor upotrebe žive. Evropska potrošnja zubnog amalgama procenjuje se na 55-95 tona žive (prema podacima iz 2010. godine).

Studija je analizirala osnovni scenario i tri zakonodavne opcije kojima bi se redukovao štetan uticaj zubnog amalgama na životnu sredinu. Istraživači su istakli da trenutno nema naučnog koncenzusa o direktnom uticaju zubnog amalgama na zdravlje (osim alergija) i da su buduće akcije koje se spominju u studiji, a koje se tiču zubnog amalgama, usredsređene na problem zagađenja životne sredine i indirektne uticaje na zdravlje.

Među ponuđenim opcijama su: poboljšanje sprovođenja zakona Evropske unije o otpadu koji se odnosi na zubni amalgam, podsticanje država članica da na nacionalnom nivou smanje upotrebu zubnog amalgama promovisanjem upotrebe materijala za punjenje koji ne sadrže živu, kao i potpuna zabrana korišćenja žive u stomatologiji.

Istraživači su došli do zaključka da bi kombinacija zabrane i poboljšanja sprovođenja zakona Evropske unije o otpadu bila najefikasnija politička opcija. Evropska komisija bi ,,od država članica tražila izveštaje o merama koje su preduzele da otpad zubnog amalgama usklade sa Evropskim zakonom o otpadu i da obezbede dokaze o efikasnosti preduzetih mera. Uobičajeni postupak, da bi se omogućilo sprovođenje ovakvih mera, podrazumeva upotrebu separatora amalgama u stomatološkim ordinacijama i adekvatno održavanje tih separatora kako bi se obezbedila efikasnost od minimalno 95% i kako bi amalgamski otpad prikupljale i obrađivale kompanije koje imaju adekvatnu dozvolu za rukovanje ovom vrstom otrovnog otpada.

Zabrana upotrebe amalgama mogla bi da bude primenjena i dodavanjem stomatološke žive u indeks Aneksa XVII REACH propisa o hemikaljama. REACH (registracija, evaluacija, autorizacija i zabrana prometa hemikalija) je zakonski okvir Evropske unije koji uređuje oblast upotrebe i prometa hemikalija, a koji za cilj ima zaštitu zdravlja ljudi i prirodne sredine. REACH predstavlja sveevropsku jedinstvenu zakonsku regulativu.

Izveštaj dalje predlaže mogućnost definisanja ograničenog broja izuzetaka u slučajevima određenih medicinskih stanja, za koja trenutno ne postoji adekvatna zamena za amalgam. Studija nagoveštava da bi odluka o obavezi upisa u dosije opasnih hemikalija prema REACH propisima i sprovođenje zabrane upotrebe amalgama mogla biti doneta 2013. godine, a da bi se sa primenom započelo nakon pet godina.

Naučnici smatraju da je neophodna kombinacija obe kategorije propisa (o otpadu i o hemikalijama), jer bi bez zabrane došlo do pojave da živa iz zubnih plombi preminulih bez ograničenja dospeva u urbane pogone za preradu otpadnih voda. Zabrana bi mogla da otkloni štetan uticaj žive na životnu sredinu tek u dužem vremenskom periodu, ali prestanak upotrebe u stomatologiji pokazao bi značaj nakon, otprilike, petnaest godina. Zato je primena oba seta propisa neophodna radi smanjenja štetnog uticaja žive i u kraćem roku.

O štetnom uticaju amalgama na životnu sredinu već dugo se vodi rasprava. U Švedskoj je upotreba amalgama već zabranjena, dok su Danska, Finska, Holandija i Italija u značajnoj meri ograničile njegovu upotrebu. Druge zemlje, kao što su Nemačka, Španija, Italija i Austrija, sprovode ili zakonska ograničenja ili uputstva o rukovanju amalgamom.

Čitava studija o šansama za smanjenje zagađenja živom iz dentalnog amalgama i baterija, koju je sprovela konsultantska kuća za očuvanje životne sredine i održivi razvoj BIO Intelligence Service iz Pariza, dostupna je na engleskom jeziku na internet adresi: http://ec.europa.eu/environment/chemicals/mercury/pdf/Final_report_11.0.12.pdf